Šta nam OTKRIVAJU najnoviji detalji o ubistvu MALE DANKE? Kriminolog za K1: Ovo je TAKTIKA koju su primenili OSUMNJIČENI

Novo saslušanje svedoka u slučaju Danke Ilić donelo je dodatna pitanja i neizvesnost. Roditelji dvogodišnje devojčice, koja je nestala pod misterioznim okolnostima, i dalje se suočavaju sa bolnom neizvesnošću - da li će ikada saznati gde je telo njihovog deteta? 

U ovoj fazi istrage, postavlja se pitanje da li je moguće podići optužnicu bez materijalnih dokaza o ubistvu Danke Ilić. Na ovu temu u emisiji "Uranak"  na televiziji K1 razgovaramo sa kriminologom Ratomirom Antonovićem i advokatom Nebojšom Perovićem.

Antonović ističe da je ćutanje Jankovića na suđenju deo taktike.

- Apsolutno mislim da je to deo taktike i da je to dogovor između Jankovića i Dragijevića, da jedan prvo da priznanje, a drugi da se brani ćutanjem i da potom u nekom periodu, kada bude ispratio kako teče sama istraga, negira ono što mu se stavlja na teret. Mislim da novi zahtev Dragijevića za novo saslušanje može da ide ka tome da on opozove dato priznanje i onda da se matira kompletna istraga, jer ona nije došla ni do jednog materijalnog dokaza koji bi potkrepio njegovo priznanje - kaže kriminolog i nastavlja:

Foto: K1 televizija

- Sumnjam da je taktizirao sa priznanjem. Ono što je mene jako iznenadilo je to da je Dragijević imao tako precizne detalje, ali nismo dobili onaj najznačajniji deo priznanja, a to je gde je telo. To je urađeno iz jasnog razloga, telo je nosilac najvažnijih materijalnih dokaza i tragova. Kada bi se telo našlo, tada bi se dobile i ključne informacije. Šta se desilo toga dana i na koji način je dete izgubilo život - objasnio je Ratomir Antonović.

Advokat Perović kaže da je zakonski dozvoljeno da menjaju iskaze.

- Zakonsko pravo svakog okrivljenog ili osumnjičenog, kao i u ovom predmetu, je da može da ne iznese odbranu, iznese odbranu, prizna ili ne prizna. U ovom slučaju imamo priznanje, negiranje i odbranu ćutanjem. To nije ništa posebno ili drugačije u odnosu na ono što se dešava i u drugim predmetima. Policija i tužilaštvo su tu da prikupe što više dokaza u cilju razjašnjenja ovih krivičnopravnih stvari. Ovaj slučaj je privukao veliku pažnju jer je po prvi put aktiviran alarm "Pronađi me" i svakoj građanki i građaninu u Srbiji je stigla poruka da je dete nestalo. Posebno kada se saznalo da je u pitanju dete od dve godine, svi smo reagovali emotivno - rekao je advokat i objašnjava da li u slučaju male Danke, izvršilac zločina može da bude neko treći:

- To pitanje je već danima i nedeljama prisutno kako u tužilaštvu tako i u policiji, ali i u javnosti Srbije. Osumnjičeni priznaje krivično delo, da bi nakon toga to negirao. Priznanje je u početku bilo važno sve do trenutka kada su se možda uvela treća lica u odnosu na ove dvojice. Razlog tome je što za svaki događaj može postojati jedan zaključak, pa i drugi, a iz toga može proizaći i treći, odnosno pretpostavka - dodao je.

On je naglasio da naše krivično zakonodavstvo jasno određuje da se na osnovu pretpostavki ne može doneti sudski zaključak.

- Sud procenjuje šta će prihvatiti. Okrivljeni može da da izjavu istražiteljima, zatim je može promeniti, a pred većem na suđenju može izneti treću odbranu, koja se može razlikovati od prethodne dve ili može imati neke sličnosti s njima  - objasnio je.

Ukoliko se ne nađu materijalni dokazi, advokat kaže da Janković i Dragijević mogu da menjaju iskaze u nedogled.

- Oni mogu, ali na tužilaštvu je da odluči hoće li prihvatiti da se okrivljeni ili svedoci saslušavaju na 15 dana. Tužilaštvo može odlučiti da ne želi dalje saslušavati i da ostavi za suđenje, a tokom suđenja okrivljeni može dodavati svoje izjave ako ima još nešto da kaže. Da li će to biti u interesu okrivljenog i da li će doprineti razjašnjenju, uvek se ceni prema tome šta se iznosi. Njemu se ne može uskratiti pravo da iznese svoju odbranu u vezi sa krivičnim delom za koje je optužen, a u ovom slučaju konkretno za jedno od najtežih dela za koje je predviđena najstroža kazna zatvora. Predsednik veća uvek može, ako smatra da okrivljeni zloupotrebljava svoja prava ili iznosi nešto neprikladno, odlučiti da mu uskrati tu mogućnost.

Advokat je objasnio kako se uzimaju izjave u tužilaštvu, a kako u policiji.

- Jednako je. Na oba mesta se izjava daje u prisustvu branioca, ispituje se, postavljaju se pitanja, pravi se zapisnik. Za svako krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora preko osam godina, obavezno je prisustvo branioca, ali i ako je blaža kazna, a okrivljeni zahteva branioca, mora da mu se obezbedi.

Foto: K1 televizija

Izjava pod prinudom

- Izjava pod prinudom se može izvršiti na više načina. Pre dolaska advokata, da bude "razgovor" između pripadnika MUP-a i osumnjičenok. Osumnjičeni zna da će branilac biti prisutan samo sat vremena i da onda odlazi, a da on ostaje tu gde jeste - dodaje i objašnjava da advokati imaju mehanizme da reaguju u takvim situacijama:

- U zavisnosti od visprenosti advokata, od sposobnosti, iskustva, snage, snalažnjivosti, ali i na koji način i kako može zaštiti osumnjičenog za kojeg postoji pretpostavka da je eventualno izvršio krivično delo, a pri tom on nije, već je jedan splet okolnosti, koji naslućuje na to - kakže advokat i dodaje:

- Tužilaštvo će morati da podigne optužnicu, iako je ona na klimavim nogama. Takva je situacija, pod pritiskom javnosti i raspoloženja društva optužnica će biti podignuta. Nakon toga, optužnica ide na ispitivanje, gde odbrana ima pravo da odgovori na nju, a pred vanpretresnim većem će se ispitati osnovanost optužnice. Veće će potom odlučiti da li da potvrdi optužnicu, protiv čega postoji pravo žalbe. Da li će sud na kraju potvrditi optužnicu, moraćemo da sačekamo - kaže advokat i napominje da nijedan sudija u Srbiji neće proglasitii nevinog krivim.

Kriminolog smatra da u ovom slučaju postoji neko zamagljivanje istine.

- U iskazu koji je dao Dragijević, istraga je usmerena u tom pravcu. Već tri meseca i više se traga za telom, što je do sada bilo potpuno bezuspešno. Praksa je do sada bila takva da ako se prizna delo za koje se sumnjičeni tereti, obično se priznaje i gde je telo sakriveno i na koji način je delo izvršeno. Mi ovde imamo priznanje dela i načina izvršenja, ali nemamo najvažniji deo - gde je telo. Telo nosi ključne tragove - dodaje Antonović. 

Osumnjičeni odudaraju od profila izvršioca.

- Oni odudaraju od profila izvršilaca, ako su izvršioci, od ovakvih dela. Ovo su dva neuka radnikka komunalnog preduzeća, ljudi sa nekim zanatom, ali njihovo ponašanje je na nivou vrhunskog kriminalca. Idealno krivično delo ne postoji, ali ovo upravo ide ka tome, jer ako ne možete tri ili četiri meseca da nađete telo, a svi policijski kapaciteti su usmereni ka tome, onda zaista dolazimo do saznanja da je urađeno na vrhunski način ili je umešan neko treći. 

Uloga javnosti u ovom slučaju

Javnost je imala značajnu ulogu, smatra Antonović.

- Sistem "Pronađi me" je na pozitivan način animirao kompletnu javnost, ali su se automatski počele širiti teorije zavere. Svi su se našli u ulozi istražitelja i smatrali su da imaju pravo da iznesu svoje mišljenje. Prvi napad je bio uperen protiv majke, što je simptomatično za naš narod jer se često majka optužuje za sve. Umesto da je posmatramo kao žrtvu, jer ona to zaista jeste - izgubila je dete, optužbe su se usmeravale ka njoj. Postavljena su logična pitanja jer je bila u kontaktu sa detetom, na koja je majka imala odgovore - kaže Antonović i dodaje:

- Optužbe su se širile, uključujući tvrdnje da je prodala dete ili da je bila u dosluhu s nekim, pa čak i da je dete viđeno u Beču. Sve ove tvrdnje su ozbiljno ometale istragu koja je u tom trenutku bila usredsređena na majku. Dobijanje različitih informacija sa svih strana zahtevalo je proveru svake tvrdnje, što je značilo gubitak vremena i resursa - kaže kriminolog i objašnjava kako se uništavaju dokazi:

- Mesto gde je dete bilo prilikom nestanka moralo je biti apsolutno zaštićeno od bilo kakve kontaminacije. Kontaminacija nastaje kada na to mesto dođe neovlašćeno lice koje uništava ili ostavlja svoje tragove. DNK tragovi su teško uništivi, zahvaljujući savremenoj tehnologiji koja omogućava detekciju najmanjih DNK tragova kao što su pljuvačka, tragovi krvi ili vlasi kose, čime se može dokazati prisustvo osobe na mestu događaja u određenom trenutku.

Od Dragijevića i Jankovića su uzeti brojni predmeti poput odeće, obuće i sekira, ali DNK deteta nije pronađen ni na jednom od njih.

- Mislim da će tužilaštvo morati da podigne optužnicu, ali ne bih voleo da se nađem u ulozi javnog tužioca i da pišem ovu optužnicu - kaže Ratomir i objašnjava šta se događa ako telo ne bude pronađeno:

- Bojim se da će ovo bitii jedan od onih slučajeva kakvih je bilo u prošlosti koji nikada nisu doživeli puni epilog i saznala se prava istina.

Kriminolog objašnjava i da Dankina majka može da bude ispitana na poligrafu kada se porodi:

- Može biti testirana ako nadležni organi utvrde da postoji potreba za tim. Lično, ne verujem da je bila umešana u nestanak deteta, ali teorijska mogućnost uvek postoji. Ako bude potrebno, tužilaštvo će na tome insistirati, što svakako ide u korist i njoj, kako bi se stavila tačka na pitanje njene odgovornosti! - zaključio je Ratomir Anronijević u emisiji "Uranak" na televiziji K1. 

 

 

Ostavite komentar