Koji su razlozi za haos koji potresa političku scenu, i kome on zapravo odgovara? Da li nasilje postaje osnovni oblik političkog delovanja?
U emisiji "Uranak" na televiziji K1, razgovarama sa bivšom ministarkom rudarstva i energetike, Zoranom Mihajlović i predsednik Narodne stranke, Vladimirom Gajićem, koji su analizirali trenutnu političku situaciju i njen uticaj na budućnost zemlje.
- Nije bilo neočekivano, imajući u vidu dešavanja u poslednje vreme. Opozicija je prilično dezorijentisana i koristi tragediju koja nas je zadesila, posebno tragediju u Novom Sadu, da bi se politički pozicionirala. Nisam bila iznenađena. Bez obzira na to ko je započeo, ovo nije slika parlamenta kojoj treba da težimo. Svi bi trebalo da se vrate korak unazad i počnu ozbiljnije da razmišljaju, posebno jer se nalazimo u teškoj situaciji, vezanoj ne samo za tragediju, već i opšte društvene okolnosti. Poslanici moraju da razmišljaju o dobrobiti zemlje i da predstavljaju svoju državu i birače - izjavila je Zorana Mihajlović.
Foto: K1 televizija
Vladimir Gajić smatra da je bolje da se sukobi događaju u Skupštini nego na ulici.
- Kada bi me neko iz inostranstva pitao šta se dogodilo u Skupštini, rekao bih mu da je bolje da se tuku u parlamentu nego na ulici. Nažalost, narodni interesi su ostavljeni po strani, a ovo je postala borba političke elite koja je sa uličnih dešavanja prenela sukobe u parlament. To je slika našeg društva. Nažalost, to utiče na građane i prenosi se na njih. Građani nisu svesni, ali sam bio poslanik dva puta – 1993. godine u opoziciji i sada, u prethodnom sazivu, i znam kako to funkcioniše. Poslanici vlasti i opozicije posle dva-tri pića često piju kafu zajedno u Skupštini i ponašaju se normalno, nisu u 'ratnom stanju' lično, ali ovakva atmosfera se prenosi na narod. To nas vuče u pravac iz kojeg nema povratka. Podstiče se mržnja među građanima, a to sigurno nije dobro - rekao je Gajić i dodaje:
- Građani treba da shvate da je stvarna atmosfera u zemlji potpuno drugačija od one koja se vidi u parlamentu ili drugim institucijama. Moguće je da se ta atmosfera trenutno promenila. Broj ljudi koji učestvuje u radikalnim političkim aktivnostima i dovodi svoje odnose do te mere da više ne korespondiraju jedni s drugima je manji. Većina građana, smatram, u tome ne učestvuje. Opozicija, posebno proevropski deo, počela je s ovim načinom delovanja još u prethodnom sazivu, kada se i završila. Njihova procena političke agende bila je pitanje mudrosti i razboritosti. Na primer, nedavna situacija u parlamentu, gde je predsednica Skupštine odlučila da skrati dnevni red na nekoliko sati, dovela je do odsustva rasprave o važnim zakonima poput budžeta i izmene zakona o energetici - rekao je i dodaje:
- Opozicija je sigurno imala mnogo toga da kaže o ovim temama, ali nije im pružena prilika da to urade. Takva praksa ne doprinosi demokratskom dijalogu i konstruktivnoj raspravi. Zbog ograničenog vremena dodeljenog opoziciji za raspravu o svakom zakonskom pitanju, bilo je nemoguće sveobuhvatno razmatrati te tačke. Pogledavši jutros pravilnik, primetio sam da je donet 2002. godine i da je jednom izmenjen 2003. godine. Cilj autora ovog pravilnika, koji je usvojila vlada DOS-a, bio je da se ograniče mogućnosti opozicije kada je to potrebno, kako ne bi imala priliku da dođe do reči. Nijedna vlada nakon 2003. godine nije menjala ovaj pravilnik; svima je odgovarao. Čak i ako bi ova opozicija sutra došla na vlast, vrlo je verovatno da neće menjati ovaj pravilnik - objašnjava.
Foto: K1 televizija
Umesto rasprave o budžetu, tuča u parlamentu.
- Nisam sigurna da opozicija ima šta da kaže po ovom pitanju. Kada se postave važna pitanja, oni često iznose salve uvreda, i to je cela priča o svim ključnim temama. Zakon o budžetu, na primer, nudi mnogo prostora za raspravu. Mi već dugo živimo u atmosferi nasilja i agresije, od tragedije u 'Ribnikaru' pa nadalje. Imali smo brojne tragedije, projekte protiv kojih se svi bune, stalne blokade, a sada i tuče na ulici, kao i nasilje u parlamentu. Nažalost, ta situacija se odražava i kroz medije, koji često ne obraćaju pažnju na to što je stvarna informacija i što je zaista važno, već umesto toga potenciraju nasilje i agresiju, o kojima slušamo od jutra do večeri. Kao što je predsednica parlamenta istakla, verujem da su potpisani dokumenti bili falsifikovani i iskorišćeni. Iako to nije bilo na dnevnom redu, predlog budžeta je bio izuzetno važan za građane. Ako su opozicione stranke, bilo da su proevropske ili druge, želele stvarnu raspravu, trebalo je da se posvete tom pitanju. Nažalost, imamo problem što se o važnim temama govori na sve moguće načine, ali nikad tematski, kako bi trebalo - izjavila je Zorana Mihajlović.
- Imamo političku i moralnu odgovornost, i dvojica ministara su uradila ono što je trebalo – podneli su ostavke. Tu je i tužilaštvo koje se bavi krivičnom odgovornošću. Ja sam šest godina radila u građevinskoj industriji i znam koje su obaveze ministra, a koje obaveze imaju svi ostali u tom lancu. Međutim, jednostavno mi nije jasno šta se desilo sa ministrom Vesićem, zašto je uhapšen i zašto mu je produžen pritvor. Ono što još uvek ne znamo jeste šta se tačno desilo i zbog čega je nadstrešnica pala. Ne samo da želimo informacije, već i da saznamo šta je potrebno da bi se nešto promenilo. Da li je potrebno nešto promeniti kako se ovakve stvari više ne bi dešavale? Očekujem da dobijem odgovore na ova pitanja, jer svi sada već imaju svoje stavove. Volela bih da čujem od institucija šta se zaista desilo, kako bismo kao država mogli da reagujemo - objasnila je bivša ministarka.
- Bila sam ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture do oktobra 2020. godine. Brza pruga, to je najznačajni železnički projekat u ovoj državi. Priča o brzoj pruzi počinje 2009. godine. Tada se potpisuje sporazum o poslovno tehničkoj saradnji sa Kinom. 2015. se pravi prvi sporazum o Mađarsko - srpskoj pruzi, rekonstrukciji i izgradnje pruge na teritoriji Srbije i Mađarske. Pruga je dugačka 320km, odnosno 180km kroz Srbiju. Tada taj sporazum, potpiusuje državna komisija za reforme Kine, ministar spoljnih poslova Mađarske i Vlada Republike Srbije u čije ime taj sporazum potpisujem ja. Zatim se 2016. godine, potpisuje prvi ugovor za deonicu Beograd - Stara Pazova, koju ja potpisujem. Nakon toga, 2017. je bila vrlo aktivna godina, gde su se potpisivali ugovori o aktivnom planu, kreditu, i sve ono što je potrebno za tu prvu deonicu. Drugu deonicu radi ruska kompanija. Stanična zgrada i nadstršnica dobijaju svoju građevinsku dozvolu 2021. godine. U 2020. godini ministarstvo građevinarstva u kojem sam ja tog trenutka izdaje lokacijske uslove za taj deo pruge stanične zgrade, koji se menjaju po želji infrastrukture železnice. Samim tim kada se promene lokacijski uslovi, oni prethodni su nevažeći. Direktor 2021. godine infrastuktura je tada bio Šurlan. Te godine se izdala građevinska dozvola, imenuje se nadzor, kada bi trebalo da je izdata prijava o radovima, 2021. godine se uvodi izvođač u radove i sve to rade do 2024. - rekla je Mihajlović i dodaje da joj u ovom slučaju nije jasna krivčna odgovornost Vesića
Gajić ističe da u hapšenju Vesića nema prvne logike.
- Veoma je važna pravna logika, i kada se njome vodimo, postavljamo pitanje gde je logika da bude uhapšen Vesić, a da prethodni ministar nije. Tu nema pravne logike. Sve te dozvole su izdate za vreme prethodnog ministra. Takođe, postavlja se pitanje zašto su uhapšena oba direktora infrastrukture železnice – to takođe nema pravnu logiku. Ako ministar nije odgovoran za postupke koji su doveli do izdanih dozvola, kako može biti odgovoran za nešto što se dogodilo nakon što su sve dozvole bile izdate i projekat već bio u fazi realizacije? Tu nema pravne logike. Vesić, njegova pomoćnica i troje direktora iz infrastrukture železnice odgovaraju za izazivanje opšte opasnosti, što može da se odnosi na službena lica koja nisu poštovala propise. To im se stavlja na teret u vezi sa teškim delom izazivanja opšte sigurnosti, jer imamo 15 žrtava kao posledicu tih propusta. Tužilaštvo je, po mom mišljenju, izuzetno dobro vodilo postupak do sada. Počeli su sa saslušavanjem potencijalnih osumnjičenih i osoba koje mogu dati važne informacije za istragu. Sutradan je započelo ispitivanje, a od 2. novembra je odmah izdat nalog za formiranje komisije veštaka, sastavljene od profesora Građevinskog fakulteta u Novom Sadu. Tužilac nije građevinski inženjer i ko je odgovoran za pad nadstrešnice mora odgovoriti struka. U ovom slučaju su veštaci građevinske struke, koji su se takođe posavetovali sa veštacima drugih struka. Ima 15 laboratorijskih izveštaja. Hemičari su morali da ispitaju stanje materijala koji je pao i onog što je ostalo od nadstrešnice. 18. su predate analize tužilaštvu, dva dana kasnije je tužilaštvo videlo protiv koga može da pokrene postupak. Kada je Vesić u pitanju, mislim da je tužilaštvo pogrešilo. Stavljaju mu na teret što je pustio u rad železničku stanicu, ali on nije bio odgovoran za to. Bio je prisutan na otvaranju, ali nije njegova nadležnost u formalno-pravnom smislu. U tom celom projektu, ministarstvo građevine je finansijer, dok je železnica investitor, Kinezi izvođači, a podizvođači su drugi. Vesić ne može biti krivično odgovoran zbog pada nadstrešnice koja nije imala upotrebnu dozvolu, jer bi nadstrešnica pala i da je imala upotrebnu dozvolu - objašnjava i dodaje:
- Mislim da opšti uslov za određivanje pritvora Vesiću nije opravdan, jer nemaju dovoljno dokaza. Komisija veštaka je utvrdila da je armatura propala skoro 40%, i da je to, uz još jedan faktor dodatnog opterećenja, izazvalo pad. Nisu dali tri varijante, već samo jednu. To javnost ne može da zna jer istraga nije javna. Uhapšen je autor idejnog projekta, koji se obraća Republičkoj revizornoj komisiji, koja dalje treba da odobri projekat. U toj komisiji se uvek nalaze najveći stručnjaci za tu oblast. Kada nisu imali arhivski projekat, koji su sada pronašli, u to vreme, pre četiri godine, Zavod za zaštitu spomenika i Arhiv nisu mogli da ga nađu. Tada je reviziona komisija morala da vrati jedinog projektanta i da mu naloži da uradi elaborat o stanju konstrukcije. Da su to uradili, nadstrešnica ne bi pala, ali su ipak pustili projekat - dodaje Gajić.
Promene u idejnom projektu
- Idejni projekat i lokacijski uslovi su promenjeni 2021. godine i poslati su na revizornu komisiju, koja se sastajala nekoliko puta i uvek davala preporuke o tome šta sve treba dodatno da se uradi kako bi se išlo u projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje. Infrastruktura železnice je tražila promenu lokacijskih uslova, a nešto je promenjeno i u samom projektu. Takve promene su moguće i tokom realizacije projekta za građevinsku dozvolu, kada počnu radovi, uz odobrenje nadzora i odgovarajućih instituta. Potpisnik idejnog projekta je inženjer sa licencom. Oni su ti kojima se oduzimaju licence i koji snose odgovornost. Suštinski, oni ne odgovaraju za dokumente koje su potpisali, već samo onaj koji je zapravo odgovoran za njihov potpis.
Upotrebna dozvola
-Upotrebna dozvola podrazumeva da se izradi projekat izvedenog stanja, uradi geotehnički elaborat i formira komisija za prijem. Potrebno je pripremiti mnogo dokumenata kako bi se dobila upotrebna dozvola, ali to ne znači da objekat nije bezbedan. Iako ne osporavam potrebu za upotrebnom dozvolom, kako je Gajić rekao, nadsrešnica bi se očito srušila i bez nje. Nešto se desilo u stručnom delu, u vezi izvođača, projektanta i nadzora. Imamo zakone, ali tu je i ljudski faktor, koji može da se dogodi bilo gde na svetu. Nažalost, desilo se i kod nas, ali moramo da sačekamo da saznamo šta se zaista dogodilo. Nadsrešnica je pala u sekundi, nije se obrušila postepeno - objašnjava Mihajlović.
Gajić ističe da istraga može dugo da traje.
- Istraga može da traje, ne može da bude brzo - rekao je Vladimir Gajić.
Ostavite komentar