DA LI ĆE POJEFTINITI GORIVO NA SRPSKIM PUMPAMA I KO REŠAVA SUDBINU NIS-A? Ministarka Handanović za K1 o gorućim temama

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović gostovala je u emisiji "Uranak" na našoj televiziji, gde je govorila o ključnim planovima i izazovima koji očekuju energetski sektor Srbije.

Krajem godine trebalo bi da počnu radovi na izgradnji naftovoda koji će našu zemlju povezati sa Mađarskom, dok se u naredne tri godine planira i gasno povezivanje sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, najavljuju iz Ministarstva energetike. U kom pravcu će se razvijati energetski sektor? 

K1 televizija

Ko će i kako rešiti sudbinu NIS-a – otkrila nam je Đedović Handanović.

- Ja jesam po prirodi optimista, ali kada su ovakve stvari u pitanju, moramo da vodimo računa o našim građanima i privredi, i da se pripremamo i za najgore scenarije. Tek tada možemo da sagledamo situaciju i odlučimo šta i kako dalje. S druge strane, očekujemo i priželjkujemo da američka administracija pokaže razumevanje za Srbiju, za NIS, za naftni sektor u celini, i da shvati koliko je ta kompanija postala kolateralna šteta, jedan mali deo šireg odgovora administracije Džozefa Bajdena na ruski energetski sektor. A reč je o kompaniji koja je izuzetno važna – ne samo za Srbiju, već i za ceo region, za funkcionisanje svih vitalnih sistema naše zemlje. Bez nafte i naftnih derivata, život danas ne možemo da zamislimo. Naravno da NIS ima rezerve, i da ih ima i država Srbija – podigli smo ih za više od 50%. Da li smo optimisti? Jesmo, i radićemo sve da do pozitivnog rešenja dođe. Ali da li će do toga zaista i doći – to će, ipak, odlučiti neko drugi - rekla je Đedović Handanović i dodala:

- Prošle godine potpisali smo prvi strateški sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama o saradnji, koji se upravo odnosi na energetski sektor. Naš cilj je da tu saradnju dodatno unapredimo, da se bolje povežemo i stvorimo nove uslove i prilike. Sporazum je stupio na snagu i u Srbiji i u SAD-u, tako da postoji prostor za dalju izgradnju odnosa i saradnje. Svakako sa Trampovom administracijom imamo prilike da te odnose još poboljšavamo - dodala je ministarka.

Šta se dobija odlaganjem sankcija?

- Odlaganjem sankcija stvorena je mogućnost da NIS nastavi poslovanje i sa američkim kompanijama, kao i sa njihovim finansijskim institucijama, što predstavlja novinu u odnosu na prethodno odlaganje i dodatno olakšanje. NIS može da ugovara dodatne količine sirove nafte, da ih nabavlja, plaća i isporučuje bez ometanja, čime se osigurava redovno snabdevanje tržišta — što je najvažnije. Takođe, radimo na povećanju logističkih kapaciteta, bilo da je reč o železničkom ili vodenom transportu. Na taj način stvaramo uslove za uvoz većih količina nafte i naftnih derivata, koje bi druge kompanije preuzele ukoliko bi došlo do negativnog scenarija u vidu sankcija. Međutim, to bi značajno povećalo njihove troškove, što bi se potencijalno odrazilo i na krajnju cenu goriva. To svakako nije scenario koji priželjkujemo - rekla je Đedović Handanović i dodala:

- Ono što je trenutno povoljno jeste pad cena nafte na svetskim berzama — u Sjedinjenim Američkim Državama cena iznosi oko 60 dolara po barelu, dok je u Evropi nešto viša, između 65 i 67 dolara. To je značajno niže nego ranije, što je dobra vest jer se time kompenzuju brojni troškovi. Prošle nedelje smo već imali sniženje cena goriva na pumpama, a verujem da će do dodatnog pojeftinjenja doći i ove nedelje. Iako smo povezani sa tržištem i svetskim cenama, paralelno stvaramo uslove za povećanje kapaciteta logističkih centara. To zavisi i od drugih institucija i ministarstava, ali svi radimo koordinisano, kako bi svako dao svoj doprinos i kako bismo bili što spremniji - dodala je ministarka.

Tanjug printscreen

Handanović ističe da se od Rusije ništa neće otimati.

- Nismo došli do tog scenarija, niti ćemo bilo kome nešto nasilno otimati. Srbija je zemlja koja želi da privlači strane investicije — i bila je rekorder po tom pitanju u regionu. Kada biste jednom investitoru nešto oduzeli nasilnim putem, to bi bio loš signal i za sve ostale investitore. Zato vodimo aktivan dijalog, kako bismo došli do rešenja na konstruktivan način. Naš cilj je dag građani Srbije i privreda u Srbiji ne osete bilo kakve poremećaje - rekla je Handanović i dodaje da Srbija ima oko 20 posto sopstvene proizvodnje nafte.

- Apsolutno u izolovanom bez mešanja sa dodatnom naftom koja dolazi iz drugih izvorišta neće nam pomoći mnogo. Mi smo zemlja koja je zavisna od uvoza nafte i gasa - kazala je ministarka energetike i objasnila kojom količinom Srbija raspolaže.

- Raspolažemo rezervama koje pokrivaju između 90 i 100 dana, što nam svakako daje određenu sigurnost. Međutim, ne želimo da se oslanjamo isključivo na te rezerve, već tražimo druga rešenja i opcije pre nego što bismo ih koristili. NIS ima sopstvene rezerve, uključujući i sirovu naftu, koje omogućavaju da rafinerija nastavi da radi nesmetano u doglednom periodu, bez obzira na spoljne okolnosti. Te rezerve su popunjene do maksimuma i održavaju se na tom nivou. Kada je reč o ostalim kompanijama, trudimo se kroz razgovore da i one svoje rezerve podignu na maksimalan nivo, kako bi tržište bilo što bolje snabdeveno i bezbednije u slučaju bilo kakvih poremećaja - objasnila je ona.

Naftovod koji će Srbiju povezati sa Mađarskom

Handanović je objasnila na koji način će taj naftovod uticati na stratešku poziciju Srbije i Mađarske u odnosu energetije.

- Mađarska se danas snabdeva gasom zahvaljujući Srbiji, odnosno Balkanskom toku, koji se oslanja na Turski tok i doprema gas do naše zemlje, Mađarske i Slovačke. Mađarska s nama ima izuzetnu saradnju upravo na osnovu te činjenice. S druge strane, otkako je izbila energetska kriza, Srbija je zakupila dodatna skladišta gasa u Mađarskoj, pored onog koje imamo u Banatskom Dvoru, kako bismo obezbedili veću fleksibilnost tokom zimskog perioda, odnosno grejne sezone. Radi se o značajnim količinama - ovu godinu smo započeli sa 160 miliona kubnih metara gasa uskladištenih u Mađarskoj. Ta količina je sada potrošena i trenutno razgovaramo o nastavku saradnje za narednu grejnu sezonu. Paralelno smo započeli i proširenje skladišnih kapaciteta u Banatskom Dvoru, kako bismo povećali domaće rezerve, što nam je i primarni cilj. Očekujemo da će to proširenje biti završeno tokom 2026. godine - rekala je ona i dodala:

- Pored toga, izgradnja naftovoda predstavlja dodatni izvor snabdevanja naftom za Srbiju. On će biti dug oko 113 kilometara, između Novog Sada i Alđe, na granici s Mađarskom, a nastavljaće se i u mađarskoj teritoriji do magacina „Družba“. Na taj način dobijamo još jedan pravac za dopremu sirove nafte. Kada se povežemo na naftovod „Družba“, imaćemo mogućnost da uvozimo naftu iz više pravaca, što značajno povećava našu energetsku sigurnost. Što više izvora snabdevanja imate, to ste bezbedniji - a sa partnerima tada možete da razgovarate i o povoljnijim cenama - zaključila je za K1 TV ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar