OVAKO JE GOVORIO NOVI MINISTAR Šta će sve u prosveti da promeni Dejan Vuk Stanković!

Dejan Vuk Stanković će biti ministar prosvete u novoj Vladi Srbije, saopštila je danas Ana Brnabić. 

Javnosti je njegovo ime najpoznatije iz medija, ali većina ljudi u stvari ne poznaje njegovu profesionalnu biografiju i čime se bavi. 

K1info portal otkriva za vas njegovu biografiju, a podsećamo i na njegove izjave o prosveti, studentima i školama, koje je iznosio u poslednje vreme. 

Stalno je zaposlen na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača, Univerziteta u Beograda na kome je stekao zvanje vanrednog profesora za predmete: Filozofija sa etikom, Obrazovanje za medije i Obrazovanje za demokratiju i građansko društvo. Često se pojavljuje u medijima kao politički analitičar.

Dejan Vuk Stanković je rođen 22. januara 1973. godine u Beogradu. Osnovnu školu "Starina Novak" i Prvu beogradsku gimnaziju, pohađao je i završio u rodnom gradu. Od 1991. do 1998. godine, studirao je filozofiju, koju je i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sa prosečnom ocenom 9.25.

Obrazovanje 

Stanković je diplomski rad odbranio na temi iz oblasti savremene filozofije: O pojmu i preobražaju pojma filozofije kod Huserla, kod profesora dr Miloša Arsenijevića.

Iste godine (1998.), upisao je postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na smeru filozofija, Katedra: etika i praktična filozofija, kod profesora dr Jovana Babića. Ispitne obaveze na postdiplomskim studijama je okončao u roku, sa prosečnom ocenom 9.80.

U junu 2007. godine, odbranio je magistarsku tezu na odseku za etiku Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod nazivom: Moral i pravo u filozofiji Herberta Lajonela Adolfusa Harta, stekavši akademsko zvanje magistra filozofskih nauka.

U novembru 2011. godine, Dejan Vuk Stanković je odbranio doktorsku disertaciju na Odseku za filozofiju, na Katedri za etiku i praktičnu filozofiju, pod nazivom: Praktička racionalnost i odnos prava i morala u filozofiji Džona Mičela Finisa, stekavši akademsko zvanje doktora filozofskih nauka.

U periodu od 2000. do 2003. godine, bio je stipendista Ministarstva za nauku, tehnologiju i životnu sredinu. Kao stipendista, stručno se usavršavao i aktivno učestvovao u projektima Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu

Uporedo sa pohađanjem postdiplomskih studija i angažmanom u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, pohađao je Otvoreni program Beogradske otvorene škole (BOŠ), u periodu od 1999. do 2000. godine, kao i program Savremene teorije demokratije, Alternative akademske obrazovne mreže (AAOM), u periodu od 2000. do 2001. godine.

Usavršavanje 

Tokom 2001. godine, Dejan Vuk Stanković se stručno usavršavao na Democracy and Diversity Institute, u Krakovu, Poljska, akademskoj instituciji čiji su osnivači New School For Social Research iz Njujorka, SAD i Jagelijanski univerzitet iz Krakova, Poljska. Usavršavanje je imalo multidisciplinarni pristup, obuhvativši kurseve iz oblasti političke teorije, sociologije i istorije.

U periodu od 2004. do 2006. godine, učestvovao je u svojstvu istraživača, kao analitičar agencije Marten Board International, članice ESOMAR-a, čiji je fokus bio na istraživanju tržišta i javnog mnjenja, licencirane od British Bureau for Marketing Reserch za program TGI.

Od 2011. godine do danas, učesnik je projekta Instituta za filozofiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu pod nazivom "Istorija srpske filozofije", čiji je rukovodilac profesor dr Irina Deretić.

Od 2016. godine, u svojstvu samostalnog istraživača, učestvuje na inter - regionalnom projektu "Izazovi i percepcije bezbednosnih izazova u Evropi", Univerziteta za javnu politiku i bezbednost iz Budimpešte, Mađarska.

ATA Images

U projektu su uzeli učešće istraživači iz Istočne i Srednje Evrope, baltičkih zemalja, Ukrajine i Nemačke.

 Od 2015. do 2020. godine bio je istraživač-saradnik na projektu ‘Medijametar – analiza štampanih medija u Srbiji“, u organizaciji Instituta za javnu politiku u Beogradu i Medijskog arhiva Ebart, Beograd. Nalazi ovih istraživanja objavljeni su u dvadeset štampanih studija, a prezentirani, između ostalog, i u Evropskom parlamentu u Briselu. Od 2014-2015. godine i u periodu od 2022-2023. godine, sarađuje kao konsultant i analitičar sa agencijom za istraživanje javnog mnjenja i tržišta Faktor Plus.

Kao politički analitičar često nastupa u medijima.

Krajem 2024. podneo kandidaturu za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Izjave za medije 

On je nedavno za Tanjug rekao da će usvajanjem u Skupštini Srbije izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, biti ispunjen četvrti zahtev studenata, što ne znači da će biti ukinute blokade, s obzirom na to da, kako je istakao, niko ne zna šta se dešava na plenumima.

Odgovarajući na pitanje mogu li studenti da izgube godinu ukoliko nastave sa blokadama, Stanković je rekao da bi u tom slučaju mogli da izgube godinu, ali je istakao da je veći problem šta će biti sa sledećom godinom.

Prema njegovom mišljenju, u ovom trenutku se vodi bitka za sledeću školsku godinu a ne za ovu školsku godinu, jer je, kako smatra, bitka za ovu godinu odavno izgubljena.

- Ova godina, čak i ako bude formalno pravno završena, ona će biti završena na vrlo nekonvencionalan način, uz puno improvizacije oko nadoknade nastave, ocenjivanja - naveo je Stanković.

On je ukazao da je veliki problem upis, imajući u vidu stanje u srednjim školama i blokade koje se tamo dešavaju.

- To je odgovornost onih koji iza toga stoje, fakulteti i univerziteti su spremni da rade, ali ne mogu da rade bez saglasnosti onih sa kojima treba da rade, a to su đaci i studenti - kaže Stanković.

On je za Tanjug pre nekoliko meseci rekao i da smatra da je način na koji se studenti bore za ostvarenje svojih zahteva i zakonski i moralno sporan.

- Za to odgovornost imaju oni koji treba da upravljaju fakultetom. Rektor Đokić na RTS-u pred milionskim auditorijumom kaže da bi oni radili, ali da plenumi ne daju. Pa čekajte, vi ste prepustili plenumima da oni upravljaju fakultetima. Po zakonu, univerzitetom upravlja rektor, odnosno rektorski kolegijum - naglasio je on nedavno za Tanjug.

On je tada istakao i da je bilo naznaka da će se razmatrati planovi nadoknade nastave na fakultetu, ali da je za to potrebna saglasnost sa plenumima.

U emisiji "Uranak" Stanković je pre tri meseca ocenio da blokade ruše nastavni proces i ubijaju suštinu univerziteta, a to je transfer znanja i veština.

- Treba da podržim studente onda kada mislim da su u pravu, kada nisu u pravu onda neću da ih podržim bez obzira što mogu da mi zvižde. Sada nisu u pravu - rekao je Stanković tada za K1 televiziju i dodao da postoji grozna psihološko politička ucena prema kojoj dekani moraju da podrže studente, bez obzira da li misle da greše ili ne.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar