Kupovina na KIOSCIMA BRZE HRANE leti je ČISTA LUTRIJA: Evo kako se zapravo UTVRĐUJE da li je OBROK BEZBEDAN za kupca

Svi znamo koliko kupovina brze hrane u letnjem periodu može da bude opasna po zdravlje. Majonez, pavlaka i meso su lako kvarljivi na visokim temperaturama. A često se, u lokalima gde se prodaju pljeskavice i sendviči, prilozi drže van frižidera. Oni se tako na otvorenom čuvaju i nekoliko dana, pa, sve dok se ne potroše. I nije za iznenaditi kada čujemo da je u pojedinim restoranima došlo do masovnog trovanja, pojave salmonele itd.  

U kioscima brze hrane ne postoji sistemska unutrašnja kontrola. Inspekcija tvrdi da sprovodi i redovni i vanredni nadzor.

Taj problem nemaju u restoranu brze hrane na jednoj beogradskoj pijaci, jer se, kako tvrde, sve rasproda dok je još sveže. Roba im, kažu, stiže svakog dana od proverenih dobavljača.

- Najviše obraćamo pažnje na kvalitet hrane. Imamo dobro skladište, dobre frižidere, rashladne vitrine. Što se toga tiče, stvarno je sve na svom mestu. Znači, higijena i sve ostalo, pranje ruku, održavanje lokala, brisanje - rekao je za RTS majstor roštilja Dejan Stanisavljević.

Da li je higijena na odgovarajućem nivou, kako se hrana čuva i obrađuje, utvrđuje Veterinarska inspekcija. Redovno i vanredno, kažu, kontrolišu i da li se za sirovo meso koriste posebni noževi, daske za sečenje, da li se odvaja od svežeg povrća, priloga, već pripremljene hrane.

- Tokom letnjeg perioda poseban akcenat se stavlja na higijenu svega što dolazi u kontakt sa hranom, čišćenje i pranje površina i pribora za pripremu hrane, zaštitu prostora i hrane od insekata, glodara... Procenat proizvoda koji je tokom kontrola u proteklih godinu dana proglašen nebezbednim, zbog mogućeg izazivanja bolesti koje se prenose hranom, nije od značaja - rekli su iz Veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede.

Veoma je važno da kupac, i pre nego što zagrize lepinju, bude siguran da je u njoj zaista meso. I da odgovara standardima. A u to se sumnja, kažu u Republičkoj uniji potrošača.

Podsećaju da Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa i proizvoda od mesa tačno definiše koliko soli, aditiva, ekstrata ide u roštilj meso, šta je burger, a šta pljeskavica i od čega se pravi.

Foto: Unsplash.com

- Potrošač ne može sam, neposrednim opažanjem da utvrdi od kog mesa i da li je samo od mesa napravljena. Upravo je stoga potreban pojačan nadzor inspekcijskih organa koji će vršiti kontrole i da li se pljeskavica prodaje u odgovarajućoj gramaži, da li je unutra sadržano isključivo meso, kako je definisano pravilnikom, kao i da nema nedozvoljenih aditiva i drugih supstanci u mesu kojih ne treba da budu u okviru konkretnog proizvoda koji se prodaje kao pljeskavica - rekla je Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.

U kioscima brze hrane, kažu u Uniji potrošača, nema sistema unutrašnje kontrole kao kod velikih lanaca. Zato potrošačima savetuju da izoštre čula. Ako je lokal prljav, roštilj majstor aljkav, a meso čudnog ukusa ili mirisa - treba prijaviti inspekciji. Jer u takvim uslovima lako može doći do razvoja bakterija i masovnog trovanja - za šta nesavesnim prodavcima preti i zatvorska kazna.

 

Ostavite komentar