Zdravlje

OPASNO po život: Poznati NEUROHIRURG objašnjava kako se leče traumatske POVREDE MOZGA

CT omogućava brzu i efikasnu dijagnostiku različitih patoloških stanja

Autor: K1info/stetoskop.info

21/03/2023 > 19:19

podeli vest:

OPASNO po život: Poznati NEUROHIRURG objašnjava kako se leče traumatske POVREDE MOZGA
Foto: tanjug


Povrede mozga mogu da imaju negativan uticaj na kvalitet života osoba koje su ih pretrpele. One nastaju usled snažnog udarca u glavu ili telo, ili prolaskom predmeta kroz moždano tkivo. Blaga traumatska povreda mozga može privremeno uticati na ćelije mozga i njegovu funkcionalnost. Ozbiljnije traumatske povrede mozga mogu dovesti do dugotrajnih komplikacija ili smrti.

Da bi se sanirale posledice i sprečile komplikacije povreda mozga, nekad je neophodna intervencija neurohirurga, a prof. dr Lukas Rasulić je za Stetoskop opisao kakva je uloga neurohirurga u lečenju traumatskih povreda mozga.

Šta je neurotraumatologija?

- Neurotraumatologija je oblast neurohirurgije u okviru koje su hirurške tehnike u lečenju pacijenta standardizovane. Kada govorimo o napretku ovih tehnika, oni se mogu očekivati na molekularnom nivou, gde se cilja ka pronalasku agenasa za stimulisanje regeneracije tkiva ili poboljšanje neuroprotekcije - rekao je prof. dr Rasulić. 

Doktor ističe da u akutnoj fazi zbrinjavanja traume, moderna tehnološka dostignuća imaju značajno mesto, dok su u kasnijoj fazi lečenja komplikacija i posledica centralnog oštećenja od još veće koristi.

U sklopu neuromodulacionih ili neurostimulativnih procedura mogu se koristiti duboka moždana stimulacija, kao i stimulator kičmene moždine. Dodatno tome i hirurgija perifernog nervnog sistema ima svoje mesto u odloženom lečenju ovih pacijenata.

Primena selektivne neurotomije ili distalnog nervnog transfera daje odlične rezultate kod postojanja ireverzibilnog oštećenja i značajno poboljšava funkcionalni oporavak pacijenta.

Foto: Shutterstock

 

Prof. dr Rasulić je opisao slučaj s kojim se njegov tim sreo.

- Imali smo slučaj povređenog mladića u saobraćajnoj nesreći. Imao je kompleksnu kraniofacinalnu povredu i prelom baze lobanje. To znači da je imao prelom čeone kosti i prednje baze lobanje sa posledičnim oštećenjem moždanog omotača i nagnječenjem čeonog dela mozga, kao i prelom kostiju lica - rekao je on i dodao:

- Operacija je trajala više sati i rađena je zajedno sa maksilofacijalnim hirurzima. Naš neurohirurški deo posla je bio da saniramo povredu mozga i moždanog omotača, kao i da napravimo plastiku baze lobanje delom mišićne fascije uzete sa noge. Kost čela i prelom kostiju lica su sanirali maksilofacijalni hirurzi, tako da je pored funkcionalnog postignut i zadovoljavajuci estetski oporavak. Pacijent se u potpunosti oporavio, bez smanjenja u kvalitetu života.

Dijagnostika traumatskih povreda mozga

Doktor napominje da kada se radi o dijagnostici traumatskih povreda mozga, zlatni standard je kompjuterizovana tomografija (CT). Ona omogućava brzu i efikasnu dijagnostiku različitih patoloških stanja u okviru trauma mozga. Magnetna rezonanca je u svakodnevnoj praksi takođe značajna, ali se retko koristi kao inicijalna dijagnostička metoda.

Foto: Unsplash.com

 

Kako se određuje stepen oštećenja mozga kod pacijenta i koji faktori utiču na prognozu njegovog oporavka?

- Faktori koji utiču na prognozu su inicijalno stanje svesti posle povrede i dinamika iste u ranom toku lečenja, neuroradiološki nalaz, odnosno ekstenzivnost vidljivog oštećenja, kao i opšte stanje i godine samog pacijenta - rekao je doktor i dodao:

- Stepen oštećenja je nezahvalno određivati u ranom toku, tek posle više meseci kada se može pretpostaviti koliki je definitivni stepen mogućeg oporavka. Ovde koristimo neurološke preglede, neuropsihološko testiranje, neuroradiološke modalitete pregleda, kao i elektroencefalografiju.

Uticaj traume mozga na kvalitet života

Doktor ističe da povrede mozga utiču na kvalitet života pacijenta, njegovo svakodnevno funkcionisanje i radnu sposobnost osobe.

- Kod pacijenata koji su doživeli povrede značajna je intenzivna i prolongirana rehabilitacija, a najbolja mera je prevencija, koja nije u domenu same neurohirurgije, već drugih oblasti gde se traume često dešavaju, na primer, u saobraćaju - rekao je doktor.

 

 

Ostavite komentar