Zdravlje

Prejedanje ne sme da bude sinonim za praznike! Dr Jorga otkriva kako da se DIJABETIČARI PRAVILNO HRANE TOKOM PRAZNIKA

Uporedo sa epidemijom gojaznosti raste i epidemija dijabetesa tipa 2, što značajno povećava rizik od svih zdravstvenih komplikacija

Izvor: K1info

Autor: Simona Stanković

30/12/2023 > 23:50

podeli vest:

Prejedanje ne sme da bude sinonim za praznike! Dr Jorga otkriva kako da se DIJABETIČARI PRAVILNO HRANE TOKOM PRAZNIKA
Foto: Unsplash.com


Dijabetes je dugo posmatran kao doživotno stanje koje, pored svih terapijskih mera, napreduje u sve neželjene komplikacije koje su opšte poznate. Govorimo prevashodno o dijabetesu tipa dva od koga boluje najveći broj ljudi. S obzirom na vreme praznika - prejedanje ne sme da bude obeležje novogodišnjih praznika iako je uvek lepo videti bogatu prazničnu trpezu i porodicu okupljenu oko nje.

Dijabetes može da se uvede u dugogodišnju remisiju, neki to zovu i reverzija gde su svi klinički i laboratorijski pokazatelji normalni kao da bolesti više nema. O praktičnim primenama i novinama o dijeti u dijabetesu govori prof. dr Jagoda Jorga, specijalista dijetoterapeut.  

Na stotine režima ishrane, ali kada je dijabetes u pitanju, koji je od ovih načina, kojima nas bombarduju sa svih strana, zapravo onaj pravi, uz pomoć koga ćemo zaista smršati, odnosno izlečiti gojaznost, a da se izgubljeni kilogrami ne vrate posle nekoliko meseci? Kako se zdravo mršavi i koje se to greške najčešće prave kada se krene u „avanturu“ skidanja kilograma? 

- Prvo se nepobitno dokazalo da hronični višak ugljenih hidrata, uključujući i fruktozu, dovodi do pojave „masne jetre“. Kod takvog stanja dolazi do nastanka viška „loših masti“ koje potom dovode do „masnog pankreasa“, stanja u kome pankreasne ćelije koje proizvode insulin propadaju - navodi dr Jagoda Jorga. 

Brz i efikasan gubitak u telesnoj težini dovodi do uklanjanja masti i iz jetre i iz pankreasa i omogućavaju da pankreas ponovo efikasnije proizvodi insulin, što dovodi do smanjenja insulinske rezistencije i vodi u bolji metabolizam i šećera i masti. Vremenom se to pokaže normalizovanjem laboratorijskih parametara.

- Druga velika novina je da sve preporuke za ishranu i dijetu u dijabetesu kažu da ona treba da bude balansirana i raznovrsna jednako kao ishrana namenjena zdravoj populaciji preporučena za optimalno zdravlje! Nema posebne hrane za „dijabetičare". Svaki tip ishrane preporučen za inače zdravu populaciju, mediteranski, DASH, nordijski, a mi bismo voleli da to bude i modifikovan balkanski način ishrane, prihvatljivi su za ishranu osoba sa dijabetesom - objašnjava naša sagovornica. 

Vaga za merenje hrane kao obavezni rekvizit u kući

U najkraćem, redukcija telesne težine je osnovni cilj nutritivne terapije dibetesa tipa dva.

- Kod osoba sa viškom to znači redukciju oko 15 % početne težine, dok kod osoba koje su normalno uhranjene sprečiti dobijanje u težini i odmah preduzeti mere redukcije ako dođe do povećanja preko 2 kg telesne težine. Vaga za merenje telesne težine treba da bude obavezni rekvizit u vašoj kući. Ali i vaga za merenje hrane - ističe ona. 

Prvi put smo se susreli sa vagom za merenje hrane. Pa, smo pitali doktorku Jorgu zbog čega je važna da je imamo? 

Brojanje ugljenih hidrata – znači količina koju ste uneli odjednom i ukupno – ostaje najvažnija mera kontrole efikasnosti i prilagođavanja vaše terapije – povećanje ili smanjenje doze odnosno broj jedinica insulina. 
To ne može da se radi odokatvivno, hrana mora da se „meri“ bar u prvo vreme. Kada smo to utvrduili, sve drugo je jednostavnije
- govori dr Jagoda Jorga. 

Saveti za praktičnu primenu

Sve namirnice, sa retkim izuzecima, su mešavina ugljenih hidrata, belančevina - proteina i masti, nekih vitamina i minerala o kojima sada nećemo govoriti. Ali, za potrebe ishrane u dijabetesu, a prevashodno zbog brojanja ugljenih hidrata, namirnice su podeljene na one koje su nosioci belančevina odnosno proteina, one koje su najvećim delom masne i one koje su najvećim delom ugljenohidratne.

- Mlečni proizvodi su i proteini i ugljenihidrati (mleko, jogurt, kefir, kiselo mleko) koji sadrže ugljene hidrate pa ih ubrajaju u ugljenohidratne dok ih sir nema, pa se zbog toga svrstava u proteine. Zbog izuzetne izuzetne biološke vrednosti mlečnih proteina, mi smo ih sve svrstali u proteine, s tim da se njihovi ugljeni hidrati broje - kaže doktorka Jagoda Jorga. 

Isto ovo se odnosi i na mahunarke (pasulj, sočivo) koji su izuzetni izvori proteina ali i ugljenih hidrata, i zbog toga smo to i naveli. 
U donjoj tabeli date su one količine iz pojedinih grupa namirnica koje će u okviru minimuma kalorija obezbediti optimalan unos hranljivih materija neophodnih za normalno funkcionisanje. 

Dole u tekstu ostavljamo tabelu namirnica odnosno dozvoljeni minimum unosa hrane u okviru balansirane deficitne dijete ( od 1100 do1300 kcal dnevnog unosa) 

Foto: K1info

 

Foto: K1info

 

Sve vrste hleba od svih vrsta brašna su dozvoljeni 

- Mogu da se koriste sve vrste hleba od svih vrsta brašna. Trudite se da u početku terapije najveći deo bude od integralnog - celog zrna brašna -  što je 75 %. Hleb bi trebalo da bude bez semenki, ulja i raznih dodataka. Treba da sadrži brašno, vodu, kvasac i malo soli. Kvasac može biti i tzv. pekarski, pa se često zove i hleb od kiselog testa - kaže doktorka. 

Kada postignete dobru regulaciju šećera, u ishrani mogu biti i manje količine testenina, krompira i drugih namirnica koje sadrže skrobove. Testenine skuvajte unapred “do pola”, zatim ih ohladite pa ih dokuvajte pred priremu. Tako se menja struktura skroba , stvara rezistenti oblik koji daje bolju glikemijsku krivu. Krompir takođe skuvajte unapred pa ga jedite hladnog, npr. kao krompir salatu.

Povrće i voće

- Povrće uvek ima prednost iz mnogo razloga u ovom slučaju i zbog mnogo nižeg sadržaja šećera a obilja vlakana. Maksimalni dnevni unos voća ne treba da prelazi 200 grama neto, uz preporuku da takvo voće bude bilo koje sveže, sezonsko, celo voće, ne ceđeno, niti blendirano. Dok ne postignete dobru regulaciju, stavite svojih 200 grama u neku činijicu, pa gricnite po malo više puta u toku dana. Ko voli nešto malo drugačije, dobar način je francuski običaj: parče lepog sira i komad voća - objašnjava doktorka Jorga. 

Mlečni proizvodi 

Mlečne proizvode nazivamo proteinima sa kalcijumom jer je to najbitnija razlika u odnosu na sve druge proteine sa izuzetkom sitne ribe sa kostima kao npr. sardine.

- Važno je znati da mleko, jogurt, kefir, kiselo mleko i sojino mleko sadrže značajnije količine ugljenih hidrata: 1 šolja zapremine 250 ml sadrži oko 12 grama ugljenih hidrata. Za razliku od njih, sirevi ih gotovo nemaju jer se utroše pri vrenju. Na početku terapije dok još niste postigli dobru regulaciju, dobro bi bilo da Vaš prvi izbor bude neki sir – beli, žuti, mladi, stari, ili tofu tokom posta - kaže Jagoda Jorga. 

Foto: Pixabay.com

 

Važno je samo da se pridržavate propisanih količina

Kasnije uvodite i ostale namirnice. Mleko je itekako korisna namirnica i nikada nije bila zabranjena u ishrani bilo kog uključujući osobe sa dijabetesom. 

Meso, riba, jaja, biljne namirnice izvori proteina

- Prednost imaju nemasni delovi svake životinje. Svinjski file je, na primer, potpuno nemastan. Crvena mesa treba konzumirati 3 puta nedeljno, ribu 2 puta nedeljno, i piletinu ili mahunarke – to bi bila idealna preporuka. Vi je primenite najbolje što možete. I veoma je važno posebno tokom pravoslavnog posta kod nas, da su mahunarke veoma veliki izvor ugljenih hidrata. Jedan tanjir pasulja, što predstavlja količinu oko 60 grama sirovog pasulja, imaće 45 -50 grama ugljenih hidrata, dok bi odgovarajuća količina mesa ili ribe bila praktično bez ugljenih hidrata - navodi doktorka Jorga. 

Za sve koji još nisu postigli dobru regulaciju glikemije – preporuka je da riba  bude glavni izvor proteina tokom posta, dok pasulj i sočivo u manjim količinama (oko 20 grama) mogu biti odličan sastojak salata koje mogu biti ceo obrok. 

Osnovno pravilo je količina

- Tu se pre svega misli na masnoće koje se koriste pri pripremi hrane. Osnovno pravilo je količina. Ne treba koristiti više od 1-2 kašičice bilo ulja, putera ili masti. Prednost treba dati kombinaciji obično biljno ulje + maslinovo. 
Egzotična, moderna ulja, nemaju sastav koji bi opravdao njihovu upotrebu u ishrani po toj ceni. Neka su čak i veoma štetna kao na primer palmino i kokosovo ulje
- kaže ona. 

Svinjsku mast možete koristiti s vremena na vreme, ili vrlo retko ako je baš volite, ali nikada ne treba da bude jedina masnoća koju koristite.

Glavni postulati zdrave ishrane prema mišljenju dr Jagode Jorge: 

  • Vreme obroka – obavezno ustaliti 
  • Prvi obrok, najkasnije 2 sata po ustajanju
  • Poslednji obrok najkasnije u 21:00 ili 21:30 sati               
  • Koštunjavo voće

    Ove namirnice se ponekad ubrajaju u proteine ali zbog izrazito visokog sadržaja veoma dobrih masti, nalaze se u istoj grupi kao i sve semenke, masline. Njih možete koristiti umesto ulja u istim količinama koje smo naveli. 

    Prema rečima doktorke Jorge ovo bi bio model vaše osnovne ishrane kojim želimo da postignemo tri osnovna cilja nutritivne terapije dijabetesa:

    • Regulacija težine
    • Regulacija šećera u krvi
    • Regulacija poremećaja lipida u krvi

     

    - Kada ove ciljeve jednom postignete sledi fino podešavanje - prilagođavanje ishrane Vašim željama i ukusu, pa i povećanje količina. Posebno se ovo odnosi na masnoće i žitarice, pa i poneki slatkiš – sve smo to maksimalno smanjili u navedenom modelu ishrane - kaže ona i dodaje: 

    - I da ponovimo, ciljni indeks uhranjenosti je od 18.5 – 24.9 kg/m2, a za dijabetes se smatra najboljim oko 22 kg/m2.
    Broj glavih obroka na dnevnom nivou treba da bude 3, uz dodatak još jednog malog večernjeg obroka ako postoji večernja doza insulina. Voćne užine ne spadaju u glasne obroke
    - zaključuje dr Jorga.

     

    Ostavite komentar