Tinejdžerka godinama jela samo ČIPS I POMFRIT: IZGUBILA VID, doktori govorili da će SVE BITI U REDU!

Mnogi roditelji suočavaju se s izazovima kada je reč o teranju svoje dece da jedu povrće ili da isprobaju nove ukuse. U tom procesu, mnogi se prepuštaju i misle da je bolje da deca pojedu bilo šta nego ništa.

Sličnu borbu proživeli su Sem i Dejvid Mildon. 

Njihova autistična ćerka Bela nije želela da jede apsolutno ništa osim čipsa i pomfrita.

Lekari su govorili da je njeno zdravstveno stanje u redu, ali na njihovu žalost nije bilo tako. 

Foto: Pixabay.com

Stanje se pokazalo mnogo ozbiljnijim nego što su mogli da pretpostave. Nakon osam godina stroge i restriktivne dijete, Bela je počela da pokazuje znake ozbiljnog nutritivnog nedostatka, koji je doveo do gubitka vida i teškog zdravstvenog stanja. Kada je imala 12 godina, njeni roditelji su je pronašli onesvešćenu kod kuće.

- Ušao sam da je probudim, a ona nije davala nikakvu reakciju. Bilo je kao da je bila tehnički mrtva. Bio sam u šoku - priseća se njen otac, objašnjavajući kako su lekari kasnije saznali da je Bela imala izuzetno nizak nivo vitamina A.

Bela, koja sada ima 16 godina, dijagnostikovana je sa izbegavajućim/restriktivnim poremećajem ishrane, poznatim kao ARFID. Ovaj poremećaj može se javiti kod dece, ali i kod odraslih, ukoliko se ograničavaju na određene vrste hrane.

Prema dobrotvornoj organizaciji BEAT, koja se bavi poremećajima u ishrani, slučajevi ARFID-a su u porastu, sa sedmostrukim povećanjem broja poziva u vezi s ovim problemom u poslednjih pet godina. Nažalost, veoma mali broj lekara opšte prakse zna za ovu dijagnozu.

- Da smo znali ranije, mogli smo da sprečimo njen gubitak vida - dodaje otac.

"Sve će biti u redu"

Sličan problem imali su i Džo i Mark Rid, čija ćerka Etel takođe pati od ARFID-a. Ova petogodišnjakinja jede samo piletinu, suve žitarice i pije mleko.

Foto: Freepik.com

- Dovodio sam je kod lekara, ali su uvek govorili da će biti u redu jer raste. Probali smo razne metode kako bismo je naterali da jede raznovrsniju hranu, uključujući i nagrade u obliku nalepnica, ali ništa nije funkcionisalo. Na kraju smo otkrili ARFID putem interneta, ali naš lekar nikada nije čuo za to - pričaju njeni roditelji, koji su bili prinuđeni da je smeste u bolnicu na psihološko posmatranje, a ona je i dalje odbijala bilo koju drugu hranu.

Džo objašnjava:

- Iako mrzim da joj dajem da jede isto svaki dan, radije bih da jede bilo šta nego da gladuje. Često ne može ni da sedi za stolom s nama jer je previše uznemiruje.

Mona Hansen, psiholog i specijalista za ARFID, ukazuje na težak proces dijagnostikovanja ovog poremećaja.

- Iako je ARFID prepoznat kao mentalni poremećaj od 2013. godine, mnogi medicinski stručnjaci još uvek nisu svesni njegovog postojanja. Neki pacijenti imaju senzorne probleme vezane za hranu, što može biti povezano s autizmom ili nedostatkom interesa za jelo, a drugi mogu razviti ARFID nakon traumatskog iskustva sa hranom - objašnjava ona.

Ovaj poremećaj može ozbiljno uticati na fizičko i mentalno zdravlje dece.

- Imala sam 11-godišnjaka koji je morao da se školuje kod kuće jer je bio toliko bolestan da je morao da bude hranjen na sondu. ARFID je potpuno izlečiv, ali mnogi ljudi ne dobijaju odgovarajuću pomoć - dodaje Hansen koja preporučuje roditeljima da budu pažljivi i ne prisiljavaju decu da jedu, te da im omoguće da vide kako sami jedu raznovrsnu hranu.

- Dozvolite im da sami istražuju ukuse i teksture, ali nemojte ih pritiskati - zaključuje stručnjakinja.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar