VOLITE LI UKISELJENU PAPRIKU? Evo koliko je zdrava i korisna

Ukiseljena paprika omiljena je na trpezama širom Srbije, posebno tokom zime, kada dominira kao prilog uz mnoga jela. Iako se često smatra pravom poslasticom, postavlja se pitanje koliko proces kiseljenja utiče na njene hranljive vrednosti. Da li je ukiseljena paprika zaista zdrava koliko mislimo?

Foto: Shutterstock

Šta se gubi u procesu kiseljenja?

Paprika je poznata po visokom sadržaju vitamina C, ali taj vitamin je izuzetno osetljiv na toplinu, svetlost i dugotrajnu obradu. Tokom kiseljenja, pogotovo kada je paprika pasterizovana, dolazi do značajnog gubitka vitamina C – ostaje samo 20-30% njegove izvorne količine. Ipak, ako se koristi fermentacija bez termičke obrade, određena količina ovog vitamina može se sačuvati.

S druge strane, vitamini B kompleksa, poput folne kiseline i vitamina B6, bolje se zadržavaju u procesu fermentacije. Korisne bakterije koje nastaju tokom fermentacije mogu čak povećati dostupnost nekih hranljivih materija, što ukiseljenu papriku čini dodatno korisnom za zdravlje probavnog sistema.

Šta ostaje u ukiseljenoj paprici?
Minerali poput kalijuma, magnezijuma i gvožđa, koji su prisutni u svežoj paprici, ostaju gotovo netaknuti tokom kiseljenja. Antioksidansi, poput beta-karotena, takođe su relativno stabilni, iako ih ima u nešto manjoj količini nego u svežoj paprici.

Dodatna korist fermentacije
Fermentisana, nepasterizovana paprika bogata je probioticima, korisnim bakterijama koje poboljšavaju zdravlje creva. Redovna konzumacija ovakvih namirnica može doprineti jačanju imuniteta i boljoj probavi.

Foto: RINA

Iako ukiseljena paprika ne može u potpunosti zameniti svežu zbog manjeg sadržaja vitamina C, i dalje je nutritivno vredna namirnica. Sadrži minerale, antioksidanse i, u slučaju fermentacije, probiotike, što je čini korisnim dodatkom ishrani. Bez obzira na to da li je jedete uz meso, variva ili kao salatu, ukiseljena paprika ostaje omiljeni izbor tokom hladnih dana.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar