Mihalkov: "Sada ne moramo znati ko je Tolstoj, sve je na Guglu...katastrofalno je koliko ljudi ne znaju"

Ruski reditelj Nikita Mihalkov izjavio je danas da je Orden Svetog Save, koji će mu večeras u Narodnom pozorištu u Beogradu uručiti patrijarh srpski Porfirije, za njega velika čast.

Mihalkov je na konferenciji za novinare u Narodnom pozorištu naglasio da srpskog svetitelja poštuje čitav pravoslavni svet.

"Mogu samo da se pitam da li zaslužujem toliku čast", rekao je Mihalkov.

U Narodnom pozorištu se i večeras izvodi predstava "12" "Teatra Nikita Mihalkov radionica '12", u kojoj Mihalkov igra i koscenarista je sa braćom Presnjakov, koja je odigrana i u subotu.

"Uverio sam se po reakciji publike u dvorani da govorimo zajedničkim problemima", istakao je Mihalkov.

Foto: Tanjug/Jovana Kulašević

Podsetivši da je predstavu uradio kao student, na osnovu američkog filma "Dvanaest gnevnih ljudi", Mihalkov je dodao da je ona bila impuls za njegov kasniji film "12" (2007) i sadašnji komad.

Govoreći o smislu predstave, Mihalkov je istakao da je "danas laž poprimila neslućene razmere" i da je "lako jednu stvar predstaviti kao nešto savim drugo - da belo bude crno".

"Civilizovani svet gradi svoju istinu, onu koja mu odgovarava, a svaku drugačiju istinu proglašava za nepravdu i neistinu. To je proces koji se intenzivno dešava i takve ideje brzo prodiru u svest ljudi", naveo je Mihalkov.

Prema njegovim rečima, nakon pojave veštačke inteligencije u današnjem svetu je potrebno rešiti pitanje "ko ima vlast nad kim", jer ona pruža mogućnosti ali i predstavlja opasnost.

"Sve je to dovelo do katastrofalnog pada nivoa obrazovnja. Sada ne moramo znati ko je bio Tolstoj. Dovoljno je ukucati u guglu. Deca i mladi ne moraju da se zamaraju pamćenjem, odmah mogu dobiti rezultat. To dovodi do propadanja inteligencije i čovečanstva", upozorio je Mihalkov.

Danas je veoma teško odreći se komfora

Napomenuvši da danas društvo postaje potpuno nezaštićeno za razne negativne tendencije, jer je veoma teško odreći se komfora, Mihalkov je dodao da će "preživeti samo društva koja umeju da rade, da budu trpeljiva i strpljiva"

Prema njegovim rečima, najvažniji kriterijum za stvaraoca je to koliko sam veruje u ono što radi, odnosno da li radi da bi se dopao drugima ili smatra da je to ono pravo.

"Svako ima priliku da nešto propusti ili uradi pravu stvar, ali vreme je sestra istine", naglasio je Mihalkov. 

Prema njegovim rečima, "ljudi su zaboravili da se ništa u svetu nije promenilo od njegovog stvaranja".

"Ma koliko novca neko imao, ako se razboli ili se oseća loše, neće biti zadovoljan i srećan. Problemi roditeljstva, dece, života, gladi, smrti, bolesti su i dalje tu, kao što su bili i ranije. Samo onaj ko to shvati, zaista može biti slobodan", rekao je reditelj.

Mihalkov je dodao da "slobodan može biti pojedinac samo ukoliko je zadovoljan onim što ima" i da novac ne čini ljude srećnim.

"Ne propagiram asketizam. Naša predstava govori o tome koliko je čovek spreman da posveti svoje vreme životu drugog čoveka. To je važno pitanje", primetio je Mihalkov.

Prema njegovim rečima, "zavist je majka svih grehova", jer su "Spasitelja razapeli zbog zavisti".

"Osećam unutrašnju slobodu jer ni prema kome ne osećam zavist, a na sebi sam osetio šta znači zavideti. Osloboditi se zavisti je osnova za dostizanje bilo koje druge slobode", napomenuo je sineasta.

Prema njegovim rečima, u umetnosti je "najvažnije koliko verujemo u ono što radimo, a sve ostalo je samo rezultat toga".

Pravoslavni svet je zasnovan na tom načelu verovanja, dok Mihalkov smatra da "današnji katolički svet urušava sopstvena načela i odustaje od njih, kao u slučaju kada papa dozvoljava da se zaključe istopolni brakovi.

"Takođe, vidimo da se munjevitom brzinom menja svest ljudi, ulaze u neke rušilačke ideje, kao one o životu bez dece i slično, a pre svega odriču se od samog čovečanstva, sa idejom o smanjenu je broja ljudi u korist 'zlatne milijarde'. To je neprihvatljivo za pravoslavni svet", naveo je Mihalkov.

Prema njegovim rečima, upravo zato su rušene zgrade i mostovi u Beogradu 1999. i deset godina je bombardovan Donbas.

"Mi smo izvan sveg ostalog sveta, nismo im po volji, jednostavno smetamo i sami moramo da zaštitimo pravoslavni svet", naveo je ruski sineasta.

Upitan o tome kako će se završiti rat u Ukrajini, Mihalkov je je rekao da se "Rusija suprotstavlja koaliciji od 50 zemalja, a ostatak sveta gleda i čeka kako će se sve završiti, razmišlja hoće li na ovu ili onu stranu".

"Već više puta smo se našli u takvoj situaciji. Mi i vi smo u sličnoj situaciji decenijama i vekovima i moramo biti svesni toga. Pozvani smo da otvorimo vrata opsednute tvrđave. Moramo biti svesni toga da svako od nas ima pravo na izbor. Ako razmišljamo o budućnosti, sve zavisi od toga da li želimo do ostanemo dosledni sebi. To je teško i mnogi nas ne razumeju", ocenio je Mihalkov.

Prema njegovim rečima, slovenska civilizacija je dužna da se čuva i brani i u tom cilju "svako mora da uradi ono što može".

O ratu u Ukrajini

Navodeći da za događaje u Ukrajini mnogi krive Rusiju, Mihalkov je rekao da su sva pitanja mogla biti rešena da ruski predsednik Boris Jeljcin "nije počinio zločin i rasturio veliku zemlju kakav je bio Sovjetski Savez".

"Užas je kada se načelu velike države nađe čovek sa metalitetom direktora fabrike, koji ne razume veličinu zemlje kojom upravlja", napomenuo je Mihalkov.

Prema njegovim rečima, Rusi su se odnosili kao starija braća prema Ukrajincima, ali su Amerikanci i Englezi radili protiv toga, da odškolovana pokoljenja koja ne shvataju da su Rusi i Ukrajinci isti narod, što je "neoprostiva greška, ali se ipak dogdila".

"Mi smo 2022. godine učinili opasan korak, jer bi inače za dve nedelje rat bi bio na našim vratima. To što se desilo je moralo doći. Na takav korak se može odlučiti hrabar čovek, spreman da prihvati rizik", naveo je Mihalkov. 

Rekao je i da je sovjetski vođa Nikita Hruščov je 1956. godine rehabilitovao ukrajinske banderovce, "pokret koji nikad nije nestao, koji je za vreme Drugog svetskog rata ubio na hiljade ljudi".

Mihalkov je naveo da ne postoji drugi izlaz nego da ljudi progledaju, što se dešava u Gruziji, Moldaviji, Italiji ili Nemačkoj, gde "polako počinju da shvataju da su prevareni, ali i dalje se plaše da izađu iz zone komfora".

"Mi nemamo drugi izlaz nego da istrebimo nacizam ili će on uništiti nas. Pitanje je biti ili ne biti, samo o tome može da se govori. Ne mislim samo na nas nego na čitav slovenski svet", naveo je Mihalkov.

Prema njegovim rečima, svaki rat se završi pregovorima, a u ovom slučaju biće neophodno da se obezbedi sigurnost Rusiji.

Prema njegovim rečima, među Rusima koji su otišli u druge zemlje ima onih koji "žive i rukovode se jednim pravilom, a to je kritikovati svoju zemlju".

"Imaju pravo na to, ali onda nemaju pravo da se žale kako teško žive van svoje zemlje. Uglavnom su bogati napustili Rusiju, i mnogi su progrešno verovali da će biti voljeni kao u svojoj zemlji. Nakon nekog vremena su shvatili da nije tako i mnogi bi da se vrate", rekao je reditelj.

Prema njegovim rečima, da bi se vratili "u zavisnosti zašto su otišli, moraju da se potrude da ponovo postanu potrebni svojoj zemlji".

Mihalkov je napomenuo i da ima ideju za svoj sledeći film, ali da sada nije trenutak da o tome govori.

Upozorivši da je pitanje u kom pravcu danas ide filmska umetnost, Mihalkov je podsetio da se američki film promenio od pedesetih godina, kada se bavio traganjem za smislom, i od vremena koje su obeležili glumci poput Džeka Nikolsona, Roberta De Nira ili Meril Strip.

"Sa dolaskom tehnologije, počeo je značajno da se menja i postao je nečovečan. Izgubio je crtu ljudskosti u sebi. Velike umetnike su zamenila čudovišta. To je samo slika onoga što se dešava u društvu", ocenio je ruski umetnik.

 

Ostavite komentar