IRENA RISTIĆ za Reflektor: "Pozorišni pretres" je ISTRAŽIVANJE kroz različite FORME i TEHNIKE

Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je autorka Irena Ristić koja je govorila o pozorišnom pretresu "Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni".

Ristić je rekla da pozorišni pretres, koji se dešava od 25. avgusta u galeriji "Podrum" Kulturnog centra Beograda, i čiji je koautor Đorđe Živadinović Grgur, nije zatvorena forma u prezentacijskom smislu i posetioci mogu da budu aktivni i doprinesu događaju.

Prema njenim rečima, pretres je usmeren na istraživanje različitih materijala o slučaj Čelsi Mening, odnosno nekadašnjeg američkog vojnog obaveštajnog analitičara Bredlija Meninga, koji je obelodanio poverljive dokumente o ratovima u Avganistanu i Iraku, i tretmanu zarobljenika u bazi Gvantanamo.

- Ispitivali smo kakav je naš odnos, naših ljudi. Kakve to veze ima sa njima, da li to razumeju kao nešto blisko i kako razumeju svoje političko delovanje u društvu - navela je Ristić.

U pozorišnom preteresu koristi se nekoliko tehnika, nije u pitanju samo razgovor, već se Ristić i Živadinović bave analizom sakupljenih izjava, i vode istraživanje kroz različite forme i tehnike.

On je rekla da pretresom pokušavaju da razmene utiske sa učescnicima, uz plesni i dramski deo, ali je "suštinski to ogledna forma koja ne može da se nazove predstavom".

Do kraja godine biće priređeno 12 pozorišnih pretresa "Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni", od avgusta do novembra, dok će u decembru jedna mala instalacija objediniti sve materijale i uvide.

- Mening je važne stvari uradila, izvrstan istorijski pomak je dala, koji je obavezujućeg ishoda, jer je sam postupak uzbunjivanja i objavljivanj poverljivih dokumenata američke vlade i vojske bio čin usmeren na razbijanje predrasuda o imperijalnim ratovima - rekla je Ristić.

Upitana kako vidi budućnost pozorišta u vreme tehnoloških revolucija, Ristić je ocenila da je "preživalo štošta i pitanje je kako će se menjati", i šta savremene umetničke prakse mogu da ponude ljudima, odnosno kako se postavljaju prema političkim i društvenim pitanjima.

- Meni je blizak rad koji nosi izvesnu procesualnost. Ne nekakve statičke prezentacijske forme, nego dinamičan, otvoren, direktan odnos sa ljudima - istakla je Ristić.

Prema njenim rečima, pitanje je do koje mere će veštačka inteligencija uticati na umetničku produkciju, dok će najviše uticati na IT industriju, gde će programerima oduzeti mnogo radnih mesta.

- Nisam sigurna da umetnost može da se zameni. Umetnost podrazumeva odnos prema stvarnosti koji mi razmenjujemo, može da bude u filmskoj, pozorišnoj, plesnoj, vizuelnoj formi, ali podrazumeva odnos čoveka prema nekom pitanju - istakla je Ristić.

Ostavite komentar