Danas je NACIONALNI KROASAN DAN: Da nam budeš ukusan i sladak još dugo, KRALJU PECIVA

Svaka pekara ili mesto na kom se nudi doručak, od benzinskih pumpi do najprefinjenijih restorana u gradovima, ima u ponudi i "kralja peciva" - kroasan.

Iako on svoj dan slavi 30. januara (Nacionalni kroasan dan) istina je da ne postoji ograničenje kada je uživanje u njemu u pitanju i to pre svega jer ima nebrojeno puno varijacija. Iako mnogi ne znaju legendu koja se krije iza njegovog porekla.

Poreklo kroasana nije francusko, već austrijsko. Prema verziji koju je objavio doktor Alfred Gotšalk u izdanju prestižne kulinarske enciklopedije Larousse Gastronomique iz 1938. godine, ovaj slatkiš je osmišljen tokom austro-turskih ratova iz 17. veka. Ili bolje rečeno, kada je napredovanje trupa vezira Kara Mustafe uz Dunav i osvajanje teritorija germanskog carstva zaustavljeno 1683. godine pred zidinama Beča.

Nemogućnost napredovanja dovela je do toga da su Osmanlije grad opsedale dva meseca, u pokušaju da izgladne vojnike poljskog kralja Jana III Sobjeskog i cara Leopolda I, koji su branili Beč. Videvši da meštani ne posustaju, odlučili su da isprobaju novu strategiju - počeli su tokom noći da kopaju tunele ispod zidina grada.

Foto: Pixabay.com

S druge strane, pekari u Beču su baš kao i svugde drugde noću radili u svojim radionicama, zbog čega su mogli da čuju buku koju su pravili neprijatelji i otkriju njihove namere. Sapsivši grad ali i čitavo carstvo, kralj je rešio da im dodeli neke privilegije, poput nošenja mača za pojasom.

Oni su zauzvrat, uradili ono što su najbolje umeli - napravili dva hleba: jedan koji se zove - kaisersemmel, nemački naziv za "carsku lepinju", i drugi koji se zove kipferl ili hornchen, što na nemačkom znači "polumesec", a koji se danas smatraju pretečama čuvenog kroasana.

Ostavite komentar