PLAVUŠE uzvraćaju udarac - i one o CRNKAMA vic imaju - jedan, ali VREDAN

Legenda kaže da je Bog izmislio plavušu jer ovca nije umela da donese pivo iz frižidera. A pošto nije umela ni plavuša, napravio je crnku.

Da, svi znamo gomilu viceva o plavušama koje su u njima predstavljene kao praznoglave barbike sumnjivog morala.

Ne bismo sada da zalazimo u raspravu zašto većina ljudi smatra plavuše glupim i promiskuitetnim bićima, samo ćemo da kažemo da su se čak i naučnici bavili "istraživanjim" koje je trebalo da utvrdi da li su one zaista toliko glupe.

A šta je sa crnkama? Koliko znate viceva o njima? Ne mnogo, zar ne? Evo mi ćemo vam "pomoći". Jedan - ali vredan.  

Zašto su svi vicevi o plavušama kratki? Da bi ih crnke zapamtile.

Pošto smo se nasmejali, da se vratimo gore pomenutim naučnicima. Rezultati istraživanja koje je sproveo Univerzitet u Ohaju, pokazali su da je prosečan IQ svih plavuša koje su radile test iznosio 103.2, brineta 102.7, crvenokosih 101.2, dok su se crnke našle na poslednjem mestu, sa prosečnim koeficijentom inteligencije od 100.5.

Ipak, autori viceva nisu požurili da se izvine za klevetanje plavuša, a nisu počeli ni da štancuju viceve o “glupim crnkama”.

Nego, da li ste se ikada zapitali ko je "krivac" za mit o plavušama? Da li je to bila Merilin Monro ili Pamela Anderson ili... Ne, ne. Mit je ipak malo stariji.

Foto: Pixabay.com

Navodno su još u antičko vreme plavokose žene loše prolazile. Bilo je mnogo onih koje su pokušavale da posvetle kosu uz pomoć različitih prirodnih pomagala, što je bilo predmet opšteg podsmeha. Ali, zašto su onda to radile? Da bi privukle muškarce, naravno.

Razlog privlačnosti plave boje kose stručnjaci objašnjavaju time što je povezujemo s mladošću i nevinošću, jer uglavnom deca imaju prirodno svetlu kosu.

Ipak, u popularnu kulturu mit o plavuši je pre ušao zahvaljujući britanskoj predstavi koja se izvodila još krajem 19. veka. Četiri plavokose glumice su 1868. u Njujorku izvele burleska šou, koji je u startu privukao pažnju dežurnih moralista nepripremljenih za žene koje plešu oskudno odevene, u “vrućim pantalonicama”.

Procenili su da tu “nema nikakvog umetničkog talenta”, već je stvar samo u pokazivanju tela, tako da su “britanske plavuše” ubrzo proglašene za “ošamućene plavuše”, uz čije bi nastupe trebalo da ide specijalno upozorenje.

Foto: Youtube PrintScreen

Kada je 1925. američka spisateljica Anita Lus objavila roman “Muškarci više vole plavuše”, mit se dodatno raširio, a zapečaćen je kultnim filmom snimljenim po ovom delu.

Glavna junakinja romana, lepa, površna i plavokosa Lorelaj Li (u filmu ju je igrala Merilin Monro), postala je otelotvorenje svih predrasuda – kroz život se probija uz pomoć svog izgleda, uverena je da su “dijamanti najbolji prijatelji žene”, a moralne dileme su joj nepoznanica.

Šezdesetih su reklame za boje za kosu lansirale i čuveni slogan “Je l’ istina da se plavuše bolje zabavljaju”, koji se može različito shvatiti, ali definitivno je doprineo širenju mita po kojem su plavuše devojke za zabavu, neozbiljne i "plitke".

 

 

Ostavite komentar