SIR je NAJSTARIJA napravljena HRANA NA SVETU - dokazi se sreću u spisima Sumeraca pre 5 milenijuma

Početak izrade sireva nije tačno poznat. Teorije kažu da se vreme domestikacije koza i ovaca može uzeti kao početak izrade prvih sireva, a to je bilo 10.000 godine stare ere.

Legenda kaže da je pastir u pećini zaboravio mleko koje se samo usirilo pa je tako dobio prvi sir. Došao je do zaključka da od surutke odvojeni sirni gruš ili sirno testo, uobličeno rukama i osušeno, daje ukusnu hranljivu namirnicu.

Sirevi od kravljeg mleka nastali su nekoliko vekova kasnije od kozjih i ovčijih. Razlog je kasnija domestikacija goveda.

O proizvodnji sira imamo dokaze kod Homera – Uliks (Odisej) sa svojim mornarima, susreo je jednom zgodom u pećini jednookog džina (kiklopa) koji je muzao ovce i pravio sir u pletenim korpama od pruća vinove loze.

Stari Grci su bili majstori u izradi ovčijih i kozjih sireva. I danas je popularna grčka salata, u kojoj je sir jedan od obaveznih sastojaka.

Stari Rimljani su uživali u konzumaciji sireva, a posebno u kuvanim i pečenim malim torticama nazvanim "glicine“ pravljenim sa slatkim vinom i maslinovim uljem.

Rimski pisac Kolumela opisuje 65 g. p.n.e. tehnologiju izrade sireva. Navodi dobijanje sirila iz stomaka jareta ili jagnjeta. Dobijeni gruš se cedio, odvajala se surutka, sirevi se posipali solju i sušili na suncu. So je davala ukus i pomagala bržem sušenju sira.

Osušeni sirevi su se pravili, sušili i pakovali za putovanja. Rimski legionari su u svojim sledovanjima redovno dobijali sir.

Juije Cezar je u mestu Sent Afrik u blizini Rokfora pojeo prvi put sir sa plemenitim plavim plesnima i jako mu se dopao. Ta vrsta sira se i danas sa uspehom proizvodi u istoj regiji, po istoj tehnologiji samo sa modernom opremom.

Svoj današnji naziv sir je dobio još u vreme starog Rima. Rasprostranjenost imperije je dovela do rismkog uticaja na lokalne jezike raznih naroda.

Latinska reč za sir kazeus (caseus) transformisala se u italijansku reč kaćo (cacio), nemačku reč keze (Käse), englesku reč čiz (cheese), špansku reč kezo (queso), portugalsku kejžu (queijo).

Italijanski naziv za sir formađo (formaggio) i francuski naziv fromaž (fromage) nastali su od latinske reči sa grčkim korenom formos koja označava kiklopove korpe od pruća vinove loze.

Ubrzo posle pada Rima, horde raznih naroda preplavile su Evropu (Normani, Goti, Huni, Mongoli, Sloveni, Keti, Saraceni), a sa njima su došle i teške bolesti - kuga i kolera.

Stare recepture i tehnologije izrade sireva jedino su opstale kod pastira na visokim planinama i kod monaha u manastirima, tako da zahvaljujući njima i danas uživamo u brojnim vrstama sireva.

Francuska danas proizvede 500 autohtonih, zaštićenih vrsta sireva. Italijanska organizacija spore hrane (Slow Food) je izdala knjigu u kojoj je izvršena katalogizacija i popis više od 200 vrsti sireva zaštićenih imena i tehnologija.

Tu su čuveni sirevi iz Švajcarske, Holandije, Danske, Španije, Grčke, Irske, Portugala, Nemačke, Austrije….

Dakle, slobodno možemo da zaključimo da nema naroda na zemljinoj kugli koji ne proizvodi ovu hranu bogova.

 

 

 

Ostavite komentar