Slobodno vreme > Tradicija

ANA NEMANJIĆ Njena uloga bila je ključna u oblikovanju ličnosti Rastka Nemanjića

Njeni sinovi, iako poznati po svojoj pismenosti, pisali su o ocu Stefanu Nemanji, dok su majku pominjali tek u nekoliko redova

Izvor: K1info

Autor: Milica Maksimović

27/01/2025 > 09:21

podeli vest:

ANA NEMANJIĆ Njena uloga bila je ključna u oblikovanju ličnosti Rastka Nemanjića
Foto: wikipedia.org


Iako istorijski izvori o Ani Nemanjić nisu brojni, njen značaj u vaspitanju i obrazovanju Svetog Save i njegove braće neosporan je. Kao supruga Stefana Nemanje, bila je oslonac porodici, a njen uticaj na budućnost Srbije bio je nemerljiv.

Foto: ATA Images

 

Ko je bila Ana Nemanjić?

Ana Nemanjić, majka šestoro dece, od kojih su najpoznatiji Sveti Sava, Stefan Prvovenčani i Vukan Nemanjić, u srednjovekovnim zapisima ostala je pomalo u senci muških članova porodice. Njeni sinovi, iako poznati po svojoj pismenosti, pisali su o ocu Stefanu Nemanji, dok su majku pominjali tek u nekoliko redova, opisujući je kao pobožnu, brižnu i obrazovanu ženu.

Foto: wikipedia.org

 

Iako nema preciznih podataka o stepenu njenog obrazovanja, zna se da je Ana bila ta koja je svoju decu učila osnovama pismenosti, razvijala im ljubav prema knjizi i podučavala ih hrišćanskim vrednostima. Dok je Stefan Nemanja bio zauzet državnim poslovima, Ana je vodila računa o njihovom odrastanju i obrazovanju. Njena uloga bila je ključna u oblikovanju ličnosti Rastka Nemanjića, koji će kasnije postati prvi srpski arhiepiskop.

Iako istorijski izvori o Ani Nemanjić nisu brojni, njen značaj u vaspitanju i obrazovanju Svetog Save i njegove braće neosporan je. Kao supruga Stefana Nemanje, bila je oslonac porodici, a njen uticaj na budućnost Srbije bio je nemerljiv.

Ko je bila Ana Nemanjić?
Ana Nemanjić, majka šestoro dece, od kojih su najpoznatiji Sveti Sava, Stefan Prvovenčani i Vukan Nemanjić, u srednjovekovnim zapisima ostala je pomalo u senci muških članova porodice. Njeni sinovi, iako poznati po svojoj pismenosti, pisali su o ocu Stefanu Nemanji, dok su majku pominjali tek u nekoliko redova, opisujući je kao pobožnu, brižnu i obrazovanu ženu.

Ana je bila toliko brižna da decu nikada nije ispuštala iz svog vidokruga. Kada je recimo Rastko odlučio da krene na Svetu Goru, da roditelji ne bi sprečili njegov odlazak, rekao im je da ide u lov na planinu. Od oca je dobio blagoslov za lov ali je Ana na sve načine pokušavala da ga odvrati. Pošto nije uspela da savlada tu njegovu veliku želju zapovedila mu je da se što pre vrati iz lova. Kada su se pratioci Rastkovi vratili i saopštili majci da je Rastko nestao, Ana je od šoka jedva ostala živa. Uz kasnije saznanje da je Ratko na Svetoj Gori, Stefan Nemanja je pokušavao da uteši Anu, ali ona nikako nije mogla da prežali odlazak sina miljenika od kuće. I Rastko, Sveti Sava, nije prestajao da misli o svojoj majci, i već u prvim pismima sa Svete Gore sugerisao joj je da se zamonaši, što će ona kasnije i učiniti.
Tekst preuzet iz knjige "Heroine Srbije  - Vekovnik", Dragana M. Miloševića

Iako nema preciznih podataka o stepenu njenog obrazovanja, zna se da je Ana bila ta koja je svoju decu učila osnovama pismenosti, razvijala im ljubav prema knjizi i podučavala ih hrišćanskim vrednostima. Dok je Stefan Nemanja bio zauzet državnim poslovima, Ana je vodila računa o njihovom odrastanju i obrazovanju.

Foto: wikipedia.org

 

Njena uloga bila je ključna u oblikovanju ličnosti Rastka Nemanjića, koji će kasnije postati prvi srpski arhiepiskop.

Misterija njenog porekla
Poreklo Ane Nemanjić i dalje je predmet rasprava. Prema nekim izvorima, bila je ćerka bosanskog bana Stefana Borića, dok drugi izvori navode da je imala francusko, vizantijsko ili ugarsko poreklo. Iako su podaci oskudni, istoričari se slažu da je bila žena visokog roda, što je omogućilo Stefanu Nemanji da učvrsti političke veze.

Foto: SPC

 

Majčinska ljubav i monaški zavet
Njena privrženost deci bila je toliko jaka da je, kada je Rastko odlučio da napusti dvor i ode na Svetu Goru, pokušala da ga odvrati od te odluke. Nakon njegovog odlaska, duboko je tugovala, ali je kasnije prihvatila njegov poziv da se i sama posveti duhovnom životu. Zamonašila se u manastiru Studenica pod imenom Anastasija i ostatak života provela u molitvi i tihovanju.

Ana Nemanjić preminula je 1200. godine i sahranjena u manastiru Studenica, gde joj se i danas odaje poštovanje. Srpska pravoslavna crkva je proslavlja svakog 5. jula, a njen život ostaje primer snage, vere i majčinske ljubavi koja je oblikovala jednog od najvažnijih duhovnih vođa Srbije.

BONUS VIDEO:

 

 

Ostavite komentar