Odgovori ADVOKATA O MASAKRIMA će vas razbesneti: GRAĐANI smeju da se LJUTE, ali DRŽAVA mora da ŠTITI zakone

Jedan ubica mlađi maloletnik, drugi mlađi punoletnik.

Ubica iz Mladenovca Uroš B, koji je ubio osam osoba i ranio još 14 ljudi nema 21 godinu i pred zakonom je mlađi punoletnik koji ne može da dobije najstrožu kaznu doživotne robije ili 40 godina zatvora. Kosta K, koji je očevim oružjem počinio masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar" i ubio osam školskih drugova i čuvara i ranio još sedam osoba, nije krivično odgovoran. Njegov otav Vladimir K. negirao je krivicu pred tužiocem.

Kakve kazne ih očekuju za dva višestruka ubistva u Beogradu i Mladenovcu? Da li će se posle ovih nemilih događaja menjati kaznena politika u Srbiji? To su u "Uranku" na televiziji K1 bila pitanja za advokate Veljka Delibašića i Viktora Gostiljca.

Prema rečima Viktora Gostiljca u slučaju oca Koste K. će biti izrazito teško dokazati krivično delo ugrožavanja opšte sigurnosti koje mu se stavlja na teret.

- S obzirom na to da je saslušavan na okolnosti da je vodio sina u streljanu, to nisu apsolutno elementi ovog krivičnog dela. Potpuno je jasno da ne može biti govora o ovom krivičnom delu. Krivično delo ugoržavanja opšte sigurnosti čini onaj ko poplavom, požarom, eksplozijom ili nekom drugom opšte opasnom radnjom dovede u pitanje život i telo neke osobe. To što je ovaj čovek uradio nije to. Ovde samo može biti govora o tome da li je on na propisan način držao oružje. Ukoliko se ustanovi da nije, on za to može da odgovara prekršajno - objasnio je Gostiljac u "Uranku".

Advokat Gostiljac rekao je i da smatra da je mera određivanja pritvora od 30 dana "alibi potez tužilaštva".

- Pritvor mu je određen po tački 2 i 3 što znači da ne utiče na svedoke, što je u redu, a tačka 3 odnosi se na to da ne ponovi delo u kratkom vremenskom periodu. Ne postoji način da se ta okolnost u ovom slučaju ponovi. Određen mu je pritvor, jer javnost ne može da shvati i prihvati da baš niko nije u zatvoru posle jedne ovakve tragedije. Ja apsolutno mogu da prihvatim da niko nije u zatvoru, jer je u jednoj državi najvažniji zakon. To je ono što i mi kao advokati imamo kao svoje jedino oružje. Ako zakon tako kaže, tako je.

Foto: Printscreen/TV K1

Pravda i pravo

Prema rečima Viktora Gostiljca, ovde nije stvar u tome da li neko treba da odgovara već u jednoj zakonskoj smetnji u odnosu na određene kategorije lica.

- Ovde govorimo o detetu i zakon u takvim slučajevima kaže da se na njega ne primenjuje Krivični zakon. Da li je to pravedno? Kroz stotine i stotine godina razvoja krivičnog prava ljudi koji se time bave došli su do zaključka da dete u tom slučaju ne može biti krivično odgovorno. U Americi imate krivično delo doprinos maloletničkoj delikvenciji, roditelja recimo, pa može odgovarati, ali tu se traži kriminalna namera roditelja. Ili imate u pojedinim zemljama zakon o odgovornosti roditelja za krivična dela koja počine njihova deca. Mi takve zakone nemamo. Jedan od osnovnih postulata našeg Krivičnog zakona i krivičnog prava uopšte je individualna odgovornost – u granicama svog umišljaja za svoja dela i ne može se odgovarati za drugoga. Pravda je jedan filozofski pojam i možda ga najmanje ima u sudnicima, ali ako se pravda poklopi sa zakonitošću, onda smo mi pravnici završili svoj posao. Ali to nije uvek nužno tako – naveo je Gostiljac danas na televiziji K1.

Krivični zakon je jasan i precizan

Advokat Veljko Delibašić istakao je da je zakon vrlo jasan i vrlo precizan.

- Mi kao društvo nismo bili pripremljeni na to da može da se dogodi ovakav monstruozni zločin. U tom kontekstu očekuje se da monstruma koji je izvršio takav zločin možemo da odstranimo iz našeg društva što bi bilo jedino i pravedno i normalno. Međutim, Krivični zakonik je vrlo precizan i zna se na koga se odnosi. Ove mere koje sada predlažemo i zagovaramo mislim da nije dobro donositi u ovakvom trenutku, jer postupamo pod emocijama i emotivno smo spremni da donesemo rešenja koja će se vrlo brzo pokazati kao pogrešna.

Spuštanje granice sa 14 na 12 godina ništa neće doneti smatra Delibašić.

- U tom slučaju i kada bi se dogodio ovakav zločin ponovo, primenjivale bi se vaspitne mere, dakle to ne bi bila kazna za ovakvog monstruma. Primenjivale bi se krivične sankcije za maloletnike, dakle - vaspitna mera. Ne kažnjava se nego dobija vaspitnu meru, a najgora bi bila vaspitno-popravni dom u trajanju od šest meseci do 4 godine. Postoje socijalne ustanove za smeštaj dece koja su se neadekvatno ponašala, ustanove za vaspitanje, vrlo slične popravno-vaspitnom domu, ali je za popravno -vaspitni dom potrebno da je izvršeno neko delo, a s obzirom na uzrast učinilaca. Zakonodavac je imao u vidu lakša krivična dela za popravno-vaspitni dom, niko nije imao u vidu ovako monstruozne zločine. Da je imao, verovatno bi predvideo neke strože sankcije – smatra Delibašić.

Foto: Printscreen/TV K1

Na pitanje Jovane Joksimović šta bi se dogodilo da Delibašića na ulici opljačka desetogodišnje dete, advokat je rekao:

- Da me opljačka na ulici ne bi snosio krivičnu odgovornost već bi se obavestio centar za socijalni rad koji bi primenjivao odgovarajuće mere u cilju prevaspitanja i poboljšanja ponašanja. Bila bi to zaštita u odnosu na to dete, jer bi se smatralo da njegovo ponašanje nije adekvatno. 14 do 16 godina je granica za vaspitno-popravni dom, a za decu od 16 do 18 godina, u najekstremnijim slučajevima može biti izrečen i maloletnički zatvor. Za decu mlađu od 14 godina ne postoji vođenje bilo kakvog krivičnog postupka, a nema ni prekršajnog postupka. Takav nam je zakon i državni organi moraju da se pridržavaju zakona.

Gostiljac je na ovu temu naveo da su do 14 godina to deca pod nadzorom svojih roditelja.

- Eventualno centar za socijalni rad ima svoje mere koje može preduzeti: razgovor, nadzor nad porodicom, edukacija. Desetogodišnjak može drugu da ukrade pernicu i za to ne možete pokretati krivični postupak i zvati policiju, već pokušati da detetu objasnite štetnost toga i edukacijom da od njega napravite ispravnog građanina. Policija je organ reda i poziva se da bi se neki događaj među maloletnicima registrovao, na pirmer u slučaju vršnjačkog nasilja koje je pod posebnom prismotrom. Policija sastavi zapisnik i predaje ga nadležnima na dalje postupanje, a nadležan je centar za socijalni rad.

A šta ako Kosta nije bolestan?

Veljko Delibašić istakao je u "Uranku" da se u ovom trenutku na njega primenjuje Zakon o zaštiti lica sa duševnim smetnjama.

- Otišao je u psihijatrijsku ustanovu, izvršen je pregled, i njegova majka je dala saglasnost da tamo bude smešten. I bez te saglasnosti možda bi mogao da i prinudno bude tamo smešten. Nakon prvog zadržavanja sud u vanparničnom postupku produžava tu meru tri do šest meseci uz saglasnost, ali u ovim ekstremnim slučajevima kao što je ovaj, moglo bi i bez saglasnosti majke da produži meru, s tim što sud na svaka tri meseca preispituje svoju odluku da li može da bude zadržan.

Psihijatar će izvršiti pregled, kaže Delibašić.

- Ako psihijatar smatra da postoji neka duševna smetnja koja opravdava zadržavanje -  odrediće zadržavanje bez obzira na saglasnost roditelja. Onda će se skupiti konzilijum od najmanje dva psihijatra i još jednog lekara i onda će oni odlučiti da li treba da ga zadrže ili ne. Ako oni to odluče, onda u nastavku priče odlučuje sud koji na bazi tih mišljenja odlučuje da li ga zadržava ili ne. U redovnoj proceduri je potrebna ili saglasnost tog pacijenta ili njegovog zakonskog zastupnika. U ekstremnim situacijama, kada ugrožava sopstveni ili život i zdravlje drugih ljudi, može i bez te saglasnosti biti zadržan bez obzira na godine. Sada se primenjuje ta procedura. Šta je tu najveći problem? Šta ako on nema nikakve duševne smetnje, ako nije bolestan? A najverovatnije da nije, s obzirom na način na koji se ponašao. Verovatno i nije bolestan. Ako nije bolestan, onda ni taj Zakon ne možete da primenite na njega. U tom slučaju, nažalost, dečak ide kući. Naše društvo nije bilo spremno na ovakav zločin i nije predvidelo mehanizam kako da takvog monstruma izopštimo iz našeg društva – rekao je advokat Veljko Delibašić.

Foto: Tanjug/AP/Darko Vojinovic

Viktor Gostiljac istakao je da je to odluka lekarske struke.

- Nije dobro da se javnosti šalju nedorečene i nejasne poruke i da se tako dodatno uvodi zbunjenost. Juče smo čuli od predsednika da on neće izaći nikada. Nama koji se time bavimo je odmah jasno da to niko ne može u ovom trenutku znati. Ako se sada pokušava pronaći neki model da se on smesti u neku ustanovu jer defakto postoji opasnost da on i dalje predstavlja opasnost po druge, on treba da bude izopšten iz zajednice na jedno određeno vreme. Opet, zakon je takav da se vrši revizija tih mera, ali u ovom trenutku niko ne može to da vam kaže. Treba biti oprezan. Ja imam utisak da će on biti lud neko vreme – bio je ironičan advokat.

- Mi branimo zakon, a ako postoje loša i nepravična rešenja, zakonodavac će to registrovati, pokrenuti određene procedure i to se može promeniti. To će onda važiti za sve buduće slučajeve ali ne i za ovaj sada. Država i u najtežim trenucima mora da zadrži sve svoje odlike, a jedna od najvažnijih je zakonitost. Ako nema zakona onda je sve ad hoc i možemo da damo i adresu tog dečaka pošto vidim da jedino to još nije objavljeno i da ljudi idu tamo da ga čereče. Ali to je onda zakon linča i onda država prestaje da bude država. Ljutnja i stanje šoka je rezervisano za građane, mi smo ti koji smo ljuti. To osećanje nije rezervisano za nadležne organe. Od njih mora da stigne poruka da znamo kuda idemo i šta se radi dalje.

Gostiljac je podsetio i na činjenicu da je Gavrilu Principu falilo 20 dana do punoletstva i da zato nije dobio smrtnu kaznu.

- U onakvom trenutku. Tada je policija tvrdila da je napunio 18, a sud im nije verovao i to je proverio. Našao je spise iz Srpske pravoslavne crkve i zato što nije imao 18 godina nije dobio smrtnu kaznu. To je pravna država.

"Reč je o monstrumu, ali..."

Delibašić je rekao da bi najbolje bilo da on ostane doživotno u ludnici i narodu treba objasniti šta je to.

- To je zatvorena psihijatrijska ustanova koju narod zove ludnica i neka to bude poruka koja se šalje. Jer ovako šaljemo poruku monstrumima tog uzrasta da mogu da rade šta hoće i da neće imati posledica. Želja svih nas jeste da on ostane u ludnici zauvek, ali ako se budemo striktno pridržavali zakona, a mislim da to moramo da radimo, onda postoji velika verovatnoća da se to neće desiti ako nije lud. Mora postojati neko duševno oboljenje koje opravdava zadržavanje u duševnoj ustanovi, a to će reći lekari, ne možemo mi da kažemo. Reč je nesporno o monstrumu, ali prema njemu krivično pravo ne može da reaguje – istakao je advokat Veljko Delibašić.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Nema ništa od doživotne

Kada je reč o ubici iz Mladenovca, Delibašić je na televiziji K1 kazao da je najteža krivična sankcija, odnosno krivična kazna u Krivičnom zakoniku, doživotni zatvor.

- Ta kazna može da se izrekne samo onim licima koja su u vreme izvršenja krivičnog dela imala 21 godinu. S obzirom na to da u trenutku vršenja krivičnog dela teško ubistvo Uroš B. nije imao 21 godinu, neće moći da mu se izrekne najteža kazna. Za to krivično delo je predviđena kazna zatvora od najmanje deset a maksimalna  20 godina. Sve otežavajuće okolnosti će sud uzeti u obzir i najverovatnije dosuditi najveću moguću kaznu. Da je imao 21 godinu starosti, primenila bi se doživotna kazna zatvora. Iste su kazne i za terorizam, najmanje deset, a najviše 20 godina ili kazna doživotnog zatvora, ali i na to se primenjuje isti Krivični zakonik – dakle pošto ima manje od 21 godine ne može dobiti doživotnu kaznu – objasnio je Delibašić i istakao da misli da javnost u ovom slučaju neće uticati na sudski proces.

- Ako je taj čovek izvršio to što mu se pripisuje i ako se utvrdi da je on učinilac tog krivičnog dela, kazna je maksimalna. Opšte pravo svih osuđenih lica je da podnesu molbu za oslobađanje nakon izvršene dve trećine kazne. I oni koji su osuđeni na doživotnu robiju. Ali, to ne znači da će je sud odobriti – naveo je Delibašić u "Uranku".

Kodeks profesionalne etike

Advokat ne služi da brani zločin, već da obezbedi da se prema toj osobi primeni zakon i da se prema njemu ne postupa teže nego što je propisao zakon, objasnio je Delibašić.

- Zadatak advokata je da pomogne državnim organima da se sprovede zakonit postupak. Ja lično ne bih branio ni jednog ni drugog. Kodeks profesionalne etike nalaže da kada niste sposobni da maksimalno profesionalno obavite svoj posao dužni ste da odbijete takvo zastupanje. Pošto ja obojici želim sve najgore, ne bih mogao profesionalno da uradim svoj posao. Branio sam u slučajevima mnogih teških krivičnih dela i drugih ubistava, ali sam tu bio sposoban da se borim za zakonitost. Prvi put u karijeri mi se dešava da nemam apsolutno nikakvu dilemu oko toga da li bih prihvatio da branim ta dva monstruma. Ne bih – jasan je u "Uranku" danas bio advokat Veljko Delibašić.

Gostiljac je rekao da nam u ovakvoj situaciji "samo još to treba, da je ubistvo u Mladenovcu teroristički akt".

- Ako je tako, onda je istog trena moralo biti razjašnjeno zašto. Ne sme biti pušteno u javnost pa da mi pričamo zašto je to tako. Akt terorizma podrazumeva političku konotaciju. Po mom mišljenju, odnosno po onome što sam čuo, ovaj iz Dubone se posvađao s nekim ispred kafane, otišao kući i pobio ih. Impulsivan akt pojedinca verovatno inspirisan onim što se desilo dan pre. Ne mora da znači ali je verovatno tako – rekao je advokat Viktro Gostiljac danas na televiziji K1. - Mislim da će javnost imati značaj u ovom slučaju, ali zadatak suda je da se izdigne iznad te atmosfere. Ovde je slučaj, čini mi se, da se mišljenje javnosti i struke može poklopiti.

Kada je reč o tome da li bi Gostiljac branio Uroša B, advokat je rekao:

- Svako od nas individualno donosi tu odluku. Sve što znamo znamo iz medija, a iskustvo nam govori da ne mora sve da bude tačno. Ne u smislu posledice, smrt tolikog broja ljudi mu garantuje to što se garantuje, ali mora da se vidi njegovo mentalno stanje.

 

Ostavite komentar

Vladimir Rolović

Mala opaska g-dinu advokatu. U ovoj zemlji (posto Srbija odavno nije drzava, inace bi recimo advokati placali normalan porez kao u celom svetu a ne pausalni) jedino oruzje advokata je dogovaranje o smanjenju ili izbegavanju kazni za njihove klijente, sa tuziocima i sudijama za novcanu kompenzaciju. Dve trecine advokata vise ni ne zna zakonsku regulativu jer je ne praktikuje nego podmicivanje

07.05.2023 12:58

0 0 Odgovori