PACIJENTI sada imaju PRILIKU da vode NORMALAN ŽIVOT! RFZO proširuje spektar INOVATIVNIH TERAPIJA

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) u Srbiji uvrstio je na listu nova 22 inovativne terapije, od kojih je 16 za najsavremenije lečenje onkoloških oboljenja. Ova odluka ima potencijal da značajno utiče na živote onih koji se bore sa najtežim bolestima, pružajući im pristup savremenim tretmanima o trošku države.

O tome koji pacijenti i pod kojim uslovima su kandidati za inovativnu terapiju, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su Jovana Simanović iz RFZO-a i Sava Pilipović iz Udruženja pacijenata.

- Ova izuzetna vest donosi svetlu budućnost za pacijente i lekare, jer se na listu dodaje 22 nova inovativna leka, predstavljajući savremene terapije za najteža oboljenja, uključujući veliki broj onkoloških bolesti, multuplu sklerozu i psorijazu. Poslednjih decenija svedočimo značajnim promenama u pristupu lečenju zahvaljujući inovativnim lekovima, koji su transformisali tokove bolesti i poboljšali ishode lečenja. Inovativni lekovi predstavljaju ključnu podršku najtežim pacijentima, pružajući im mogućnost da njihova bolest postane hronična, uz mogućnost normalnog života uz redovnu terapiju - rekla je Jovana Simanović.

Dodala je da pacijenti sada imaju priliku da vode normalan život.

- Prognoze bolesti su značajno unapređene, a ono što je posebno važno jeste da i najteži prognoze, nisu gubitak nade. Pacijenti sada imaju priliku da vode normalan život, produže svoj životni vek i poboljšaju kvalitet života. Ovo nije samo veliki korak za samog pacijenta, već i za njegovu porodicu, dok takođe ima pozitivan uticaj na društvo u celini. Ova vest nosi neprocenjivu vrednost za sve nas, obećavajući svetlu budućnost u oblasti medicinskog lečenja - rekla je ona.

Prema njenim rečima novi lekovi donose dodatne mogućnosti.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

- Danas smo svedoci važnog koraka napred u medicini s predstavljanjem 22 nova inovativna leka, od kojih 16 predstavlja revolucionarne terapije za bolesti i faze bolesti koje dosad nisu imale savremenu terapiju. Ovi lekovi su od suštinskog značaja, pružajući lekarima širi spektar opcija za lečenje pacijenata. Među ovih 22 leka, posebno se ističu 6 terapijskih alternativa za različita onkološka oboljenja. Ovo je značajno jer, iako postoje već postojeće terapije za ove bolesti, novi lekovi donose dodatne mogućnosti - rekla je ona i dodala:

- Neki od njih su unapređeni u odnosu na postojeće terapije, ali ono što je ključno jeste da lekari sada imaju proširenje izbora lekova, omogućavajući im da prilagode terapiju svakom pacijentu individualno. U sklopu ovih 22 leka, 17 je posebno namenjeno onkološkim pacijentima. Jedan od lekova predstavlja tehnološki napredak kao terapijska alternativa, integrišući dva leka u jedan. Ovo znači da će pacijenti sada primati terapiju mnogo brže, smanjujući vreme infuzija i istovremeno smanjujući opterećenje zdravstvenih radnika i zdravstvenih kapaciteta. Ova nova dostignuća u medicini ne samo da donose nada za pacijente, već i unapređuju efikasnost zdravstvenog sistema, pružajući nam svima razlog za optimizam u borbi protiv teških bolesti.

Dijagnostika i rana primena inovativne terapije.

- U proteklom periodu, značajno je napredovala dostupnost inovativnih lekova, posebno kada je reč o njihovoj primeni u ranijoj fazi bolesti. Ovo postaje naročito očigledno u slučaju melanoma, gde primena lekova u trećoj fazi lečenja donosi znatno poboljšanje ishoda u poređenju sa kasnijim stadijumima bolesti. Pored melanoma, važan korak napred ostvaren je i u oblasti lečenja karcinoma dojke. Fokusiranje na prevenciju i ranu dijagnostiku postalo je ključno, podržano značajnom nabavkom mamografa. Postavljanje strateških ciljeva ka prevenciji predstavlja važan deo inicijative, ali je isto tako važno imati odgovarajuće terapije na raspolaganju kada se bolest otkrije - rekla je ona i dodala:

- Karcinom dojke predstavlja paradigmatski primer ovog pristupa. Trenutno imamo efikasne terapije za sve stadijume i podtipove bolesti, ali je ključno naglasiti da se ovi lekovi najefikasnije primenjuju u najranijoj fazi bolesti. Ova rana intervencija ne samo da omogućava dugotrajno preživljavanje, već i realnu mogućnost potpunog izlečenja. Statistički podaci pokazuju da je kada se karcinom dojke otkrije na vreme, izlečenje moguće u čak 90% slučajeva. Ovaj kontinuirani napredak u medicinskim tretmanima, usmeren ka ranijim fazama bolesti, postavlja temelje za unapređenje opšteg zdravlja populacije. 

Foto: Pexels.com

Jovana Simanović ističe da je država prepoznala značaj inovativnih lekova i da se za njih obezbeđuju drastično velika sredstva.

- Inovativni lekovi predstavljaju temelj najskuplje terapije, čija je vrednost ključna za zdravstvenu zaštitu u današnjem vremenu. Ove godine, izdvojena sredstva za šest ključnih lekova dosežu 6,2 milijarde dinara, a ukupna suma za celokupnu listu iznosi čak 7,8 milijardi dinara. Ovaj značajan iznos nije trenutno ulaganje, već označava obavezu kontinuiranog finansiranja kako bi se održao pristup ovim inovativnim terapijama. Poslednjih šest godina svedoče o značajnom napretku u dostupnosti inovativnih terapija. U periodu od 2017. do 2019. godine, sredstva su iznosila 1,4 milijarde dinara, da bi se zatim udvostručila u 2020. godini na 2,8 milijardi dinara - rekla je ona.

Sredstva koja se obezbeđuju svake naredne godine moraju pratiti kontinuirano snabdevanje pacijenata.

- Godina 2022. godine obeležena je daljim rastom na 5,8 milijardi dinara, a sadašnja 2023. godina beleži izuzetnih 6,2 milijarde dinara. Ovi podaci jasno ukazuju na snažnu posvećenost unapređenju dostupnosti inovacija u medicinskom sektoru. Važno je naglasiti da ovakva sredstva nisu samo jednokratna investicija. Inicijalna suma služi tome da se inovativni lekovi uvrste na listu prve godine terapije. Međutim, obaveza države ne prestaje tu. Sredstva koja se obezbeđuju svake naredne godine moraju pratiti kontinuirano snabdevanje pacijenata, jer se očekuje da će oni koristiti inovativne terapije onoliko dugo koliko je to preporučeno od strane medicinskih stručnjaka - rekla je ona.

Koliko je novca izdvojeno ove godine?

- U 2023. godini je 30 milijardi dinara izdvojeno za inovativnu terapiju, to je suma za ono što se već nalazi na listi. To je sedam milijardi više nego prošle godine, a do 2017. godine je prosečno bilo oko 6 milijardi. To su drastično velika sredstva koja moraju da se obezbeđuju za terapiju koja već postoji za lekove koje pacijenti primaju i pri čemu morate da obezbedite dodatna sredstva  za nove inovativne lekove. Jesu velika sredstva, benifit je od inovativnih lekova veliki, ali to ne bi bilo tako, da mi kao država nismo prepoznali značaj svega toga - rekla je ona.

Foto: Unsplash.com

Jovana Simanović objasnila je i proceduru stavljanja inovativnih lekova na listu.

- Centralna komisija za lekove, nju čine 11 eksperata iz različitih terapijskih oblasti i odluku koji lek će na listu da se stavi, donosi Centralna komisija za lekove, ali tu postoji proces koji sledi pre toga i nakon toga. Proces pre toga podrazumeva podnošenje zahteva Fondu da se neki lek stavlja, zatim imate veliki broj stručnih komisija za različite oblasti, koji razmatraju te lekove i oni daju svoje mišljenje, daju stručne prioritete centralnok komisiji za lekove i onda oni na osnovu njihovih mišljenja, finansijskih sredstava, donosi odluku da se neki lek stavi na listu lekova - rekla je ona.

Savo Pilipović, iz Udruženja pacijenata Srbije, koji se i sam leči od melanoma ističe da je inovativna terapija značajno doprinela poboljšanju njegovog zdravstvenog stanja.

- Radujemo se najnovijim dostignućima u terapiji melanoma, koja predstavlja ključni korak napred u borbi protiv ove ozbiljne bolesti. Do sada smo uspešno imali terapiju za metastatski melanom, četvrti stepen, ali sada nam se otvara vrata i za treći stepen melanoma. Novi oblik terapije, poznat kao adjuvantna terapija, donosi značajan preokret jer ne samo da spašava živote, već i doprinosi značajnim uštedama za državu. Upoređujući je s dosadašnjim metodama, adjuvantna terapija pruža nadu i izlaz iz borbe s melanomom već na trećem stepenu - rekao je on i dodao:

- Ono što je posebno ohrabrujuće jeste činjenica da se nova terapija primenjuje samo tokom 12 meseci, pružajući izlečenje za oko 50% pacijenata. Ovi rezultati su izuzetno ohrabrujući jer pacijenti koji su podvrgnuti ovoj terapiji imaju znatno manju verovatnoću da će preći u metastatski melanom. Ova vest predstavlja veliki korak napred u medicinskom svetu i pruža svetlu budućnost za pacijente obolele od melanoma - rekao je on.

Objasnio je kako je inovativna terapija doprinela njegovom zdravstvenom stanju.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

- Posle dijagnoze metastatskog melanoma pre deset godina, suočen sam sa smrtonosnom bolešću koja mi je postavila izuzetno teške izazove. U to vreme, kliničke studije su ukazivale na mogućnost novih terapija koje bi mogle promeniti tok bolesti. Krajem 2013. godine, ootišao sam u Nemačku, gde su mi pružene inovativne kliničke terapije. Dobio sam pristup lekovima tokom 2014. godine, i bez sumnje, oni su mi doslovno spasili život. Danas, deset godina kasnije, s ponosom mogu reći da se nalazim među onima koji su prevazišli prognoze koje su tada bile gotovo nemoguće. Sa dijagnozom metastatskog melanoma, koji je tada nosio prognoze od svega 6 do 9 meseci života. Svako jutro kada ustanem i ništa me ne boli, ja sam srećan, ništa više mi ne treba od toga - rekao je on.

Srbija je u samom vrhu po broju umrlih pacijenata od raznih vrsta karcinoma, a Savo iz Udruženja pacijenata Srbije, ističe da je glavni razlog kasnog dijagnostifikovanja bolesti, strah ljudi da odu kod lekara.

- To je vrlo kompleksno pitanje i podrazumeva sve aspekte zdravstvenog sistema. Iako je odgovor na ovo pitanje samo prevencija, nije samo ona u pitanju, i rana detekcija je veoma bitna, koja je povezana za prevencijom, a koja je kod nas u katastrofalnom stanju, jer kod nas pacijenti jako kasno odlaze kod lekara. Naši hirurzi, operišu debele tumore. Mi moramo da idemo više na preventivne preglede. Nije samo do nas, već ima i do sistema. Drugi problem zdravstvenog sistema, je taj, što smo mi još uvek siromašno društvo. Napredujemo, ali ne toliko brzo kako bismo želili - rekao je on.

Šta se dešava u siromašnim društvima?

- U siromašnim društvima, osim Kube, nema dobrog zdravstvenog sistema. U ovih devet godina, koliko se bavim Udruženjima pacijenata, upoznao sam veliki broj ljudi koji rade u zdravstvu kao profesionalci i puno ljudi pokušava da napravi ovaj sistem boljim, od ministarke zdravlja, direktorke RFZO-a, lekara, sestara, ide im toliko da sistem funkcioniše u našim uslovima. Ono što kao društvo moramo da radimo je to da moramo da razgovaramo sa ljudima i da ih oslobađamo tog straha - zaključio je Savo Pilipović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar