Stručnjaci za K1 REŠILI DILEMU: Evo da li postoji HRANA koja LEČI RAK i da li neke NAMIRNICE treba izbegavati

U poslednjih 30 godina, svet je svedok poražavajućeg trenda - porasta broja slučajeva oboljevanja od raka za čak 79 odsto. 

Onkolozi nam otkrivaju da se očekuje dalji rast ovih brojki, posebno među mlađom populacijom, gde se do kraja ove decenije prognozira povećanje od 30 odsto. 

Ovaj alarmantni porast postavlja važno pitanje: šta osim genetike utiče na pojavu raka? Jedan od aspekata koji privlači sve veću pažnju je veza između ishrane i kancera. 

Da li postoje određene namirnice koje bi trebalo izbegavati? Da bismo bolje razumeli ovu kompleksnu temu, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, gostovali su stručnjaci: onkolog, dr Sanja Kostić, prof.dr sci.med. Jagoda Jorga i nutricionista Ana Banduk Todorović.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Dr Jagoda Jorga ističe se ishranom ne leči rak. 

- Ishrana kojom se leči rak, ne postoji. Karcinom se leči operativno, radioterapijom, lekovima ili hemoterapijom. Onkološko lečenje je nešto što mora što pre da se primeni, sve drugo je apsolutni gubitak vremena, a glavni doktor je onkolog. Svi mi drugi služimo da ne pokvarimo efekte terapije i da pomognemo pacijentu da svoj imunitet, kvalitet života i druge bolesti koje ima, držimo pod kontrolom, kako bismo omogućili da terapija koju onkolog prepiše bude zaista blagovremena i efikasna - kaže dr Jagoda Jorga.

Ona objašnjava da se autofagijom ne može izlečiti rak.

- Čovek je dobio Nobelovu nagradu za jedno, a oni su to komercijalizovali u tom smislu u kojem nauka nije dokazala. Svaka naša ćelija ima proces autofagije, samočišćenja raznih organela, ali to apsolutno nema nikakve veze sa ishranom. Ljudi su jednostavno izjednačili dva termina, a to je gladovanje celog organizma, sa autofagijom što je čišćenje jedne ćelije. Za to je dobijena Nobelova nagrada. Po mom iskustvu, pola Srbije je u autofagiji, jer niko nema ograničeno vremensko unošenje hrane, ali niko zaista nije dokazao da to vodi ka boljem zdravlju, a o karcinomu da ne pričam. Nemojmo da ponavljamo neistine, jer to vodi u lošiji ishod bolesti - rekla je Jorga.

Onkolog, dr Sanja Kostić objasnila je i da li postoji hrana koja izazviva rak. 

- Pitanje ishrane i karcinoma je svakodnevno prisutno i mnogo se zna o tome. To je jedan od faktora na koje pacijenti mogu da utiču i da učestvuju u svom lečenju. To je veoma bitan faktor jer pacijenti mogu da izbegnu neke faktore za koje znamo da su odgovorni za nastanak karcinoma, ali sama dijagnoza karcinoma je izuzetno stresna. Taj stres pokreće mnoge fizičke i psihološke mehanizme, pa moramo voditi računa o drugim faktorima, kao što je ne menjanje mnogo drugih navika u ishrani, kako bismo uspešno završili lečenje i postigli najbolji efekat. Drastične promene u ishrani ne bi trebalo da budu - rekla je dr Sanja Kostić.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Ona je istakla da je odgovor malo kompleksniji da prvo mora da se krene od činjenice kako nastaje karcinom.

- Sam tumor je monoklonskog porekla, što znači da je to klon ćelija koji je nastao malignom transformacijom jedne ćelije. U tom procesu maligne transformacije, ta ćelija se oslobađa mnogobrojnih kontrolnih mehanizama. Jedan od veoma bitnih kontrolnih mehanizama su tumor supresorski geni, od kojih su najpoznatiji brka 1 i brka 2 geni. Da bi nastala neka nasledna bolest koja može da ima veze sa ishranom, više nego nasledne forme karcinoma, neophodno je da nastane mutacija tog gena. Taj gen postaje inaktivan i gubi kontrolu nad normalnom deobom ćelija. Te mutacije gena su recesivne, što znači da moraju da budu inaktivirane obe kopije tog gena da bi se bolest ispoljila. Kod naslednih karcinoma, kao što su karcinomi dojke, jajnika, prostate, pankreasa, gde imamo veliki uticaj tih brka gena, dešava se sledeće: nosioci imaju jedan alel koji je nasledan, a drugi je somatski; da bi bolest nastala, oba moraju biti mutirana. Taj nasledni deo je jako osetljiv na razne stresne faktore koji mogu biti iz spoljašnje sredine ili nastaju u samom telu kroz različite produkte metabolizma. Nosilac tog gena, brka gena, korak je bliži toj malignoj transformaciji nego nosioci koji nemaju taj gen. Važno je jer je pokazano da jedan metabolit glukoze, koji je normalan tokom procesa dobijanja energije, je u jakoj vezi sa mutacijom tih brka gena - kaže  i dodaje:

- Osobe koje konzumiraju puno šećera ili imaju poremećaj metabolizma glukoze mogu imati povećanu učestalost mutacije tih gena koji su odgovorni za mutaciju tih karcinoma. To je naučno dokazano. To je idealna prilika da shvatimo značaj ishrane i mogućnosti. Poznavanje tog mehanizma daje nam snagu da kontrolišemo.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Ana Banduka Todorović nutricionista ističe da ljudi koji su bolesni često imaju razna ubeđenja oko ishrane

- Čovek koji sazna dijagnozu upada u stanje očaja i nemoći, pa često krene da gugla, tako da često dolaze u ordinaciju po neki plan ishrane. Kada razgovaramo o tome kako bi ta ishrana trebalo da izgleda, pojedinci čak imaju i neka uverenja koja se mešaju u deo posla nutricioniste. U praksi se često ne poklapaju stavovi lekara i nutricionista. Pacijenti u toku terapije mogu različito reagovati. Dolazi do anemije, mučnine, povraćanja. Rane koje se javljaju u ustima zahtevaju planiranje dobre ishrane, jer nekada ne mogu ni da žvaću. Za njih je važno da unose što više čorbica, supica, smutija, kako bi uneli što više nutrijenata, održali energetsku ravnotežu i imali imunitet pod kontrolom. Kod ljudi koji su imali kolorektalni karcinom, a loše su se prethodno hranili, insistiramo da odmah pređu na jednovrsnu ishranu. Tema je široka jer ima mnogo vrsta karcinoma i načina lečenja, a svaka osoba je jedinka za sebe. Ultimativna preporuka ne postoji, zaista su personalizovane. Ono što je generalna preporuka, što ne može biti greška ni u prevenciji nastanka karcinoma ni tokom karcinoma, jeste prelazak na potpuno raznovrsnu ishranu, isključujući mesne prerađevine, prženu i pohovanu hranu, te šećere, koje sadrže mnogo dodataka - dodaje Todorović.

Jagoda Jorga smatra, da se nagla promena ishrane nikako ne radi.

- Ishranom pružate nutritivnu podršku. Ako pacijent ne može da guta, pripremate mu kašastu hranu. Pravite simptomatsku terapiju koja pomaže pacijentu da prevaziđe sve tegobe - kaže dr Jorga.

Ona je objasnila da se takve stvari ne rade tako:

- Kako se marketinški predstavlja, to zaista nema nikakve veze sa zdravljem. Suvi mesni proizvodi su prva grupa kancerogena, ali da pojasnimo. Ako čovek celog svog života jede prerađevine, salamice, njegov rizik da će dobiti karcinom debelog creva je 18 posto veći u odnosu na nekog ko ne jede. Pojava karcinoma debelog creva je šest od sto, ako neko tako jede, to će povećati na sedam od sto. Treba pristupiti vrlo racionalno i u odnosu na ono što je medicina rekla da su dokazi da zaista pomažu čoveku. Sirova ishrana, ishrana sokovima, testirana na američkom institutu za rak, pokazalo se da alternativne ishrane ne pomažu, već skraćuju životni vek ljudi obolelih od karcinoma. Unos sveže ceđenog soka, ako povećate sa 100 ml na 200 ml svakodnevno, povećava se rizik od karcinoma dojke za 23 posto. To apsolutno nije nešto što treba unositi. To nije nešto što treba preporučiti kao tip ishrane. Ono što se prodaje, to bi trebalo sankcionisati, jer dovodite ljude u strašnu zabludu sa enormno štetnim zdravstvenim posledicama. To je ono što zakon treba da radi, da zaštiti ljude - objasnila je Jorga. 

Dr Sanja Kostić ističe da bi cela medicina trebala da ide ka prevenciji.

- Manje - više sve se svodi na kakvog pacijenta imate ispred sebe, koji je tip karcinoma, da li se planira jak i agresivan tip lečenja ili imaju manje agresivne metode, i onda se individualno pravi plan ishrane. Razlikujemo neku vrstu ishrane u vidu prevencije, o čemu bi prvo trebalo razgovarati sa nutricionistom. Cela medicina treba da ide ka prevenciji. Drugi segment je ishrana pacijenata koji su već oboleli od karcinoma i koji zahtevaju onkološko lečenje. Tu ne sme biti velikih rezova. Onkolozima je jako bitno da pacijenti ne gube telesnu masu, zbog čega moraju da imaju česte, manje obroke, nezačinjene. Imamo jako moćne lekove da suzbiju mučninu, ali pacijent mora da ima ritam hranjenja, da prevelikim unosom hrane sam ne izazove mučninu. Jako je bitna proteinska ishrana. Akcenat mora da se stavi na namirnice koje će održati telesnu masu i snagu pacijenata - zaključila je dr Sanja Kostić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

 

 

 

 

Ostavite komentar