Može li dodatni porez na SLATKIŠE I GAZIRANA PIĆA da istopi KILOGRAME? Stručnjaci za K1 o štetnosti šećera

Nakon što su Francuska, Španija, Čile i Saudijska Arabija već uvele dodatni porez na slatka i gazirana pića, sada se i Nemačka pridružuje ovom trendu.

Ova inicijativa ima za cilj suzbijanje sve većeg problema gojaznosti među stanovništvom. Ali, da li je samo "udarac" po novčaniku dovoljan da reši ovaj zdravstveni izazov? 

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, o ovoj temi govorili su endokrinolog, prof. dr Srđan Popović i Marija Rapajić, nutricionista. 

- Najpotentniji stimulans za lučenje je glukoza. Pokušavalo se s aminokiselinama, masnim kiselinama, ali glukoza je nešto na šta osetljive beta ćelije Langerhansovih ostrvaca endokrinog pankreasa itekako reaguju, izlučujući višak insulina. Opasno je to što su ovi napici preslatki, ne prirodni sokovi, uglavnom od bundeve, koji prave guste sokove s dodatkom arome. Više nema prirodnih sokova, a nakon popijene takve čaše, mnogima od nas postaje loše zbog šećera. Konzumacijom takvih prezaslađenih sokova dolazi do napada na pankreas i pojačanog lučenja insulina, što može dovesti do insulinske rezistencije, a kasnije i do gojaznosti i razvoja dijabetesa. Sve je više gojaznih, nažalost ne samo među odraslima, već i među decom. Dijabetes tipa 2, koji se nekada smatrao bolešću odraslih ispod 30 godina, sada se sve češće javlja i kod dece, što ukazuje na delimično oštećenu funkciju endokrinog pankreasa, koji i dalje nastavlja da se preopterećuje. Najčešći uzroci su preslatki sokovi i kolači.

Upotreba kašike meda i čaše rakije često se smatra za recept za dug život, međutim, ovi navodi su često predmet debate među stručnjacima.

- Kašika meda i rakija obično se predstavljaju kao recept za dug život, ali zapravo su to provokacije za pankreas. Med jeste zdrav, ali u kombinaciji s hlebom i puterom imate adekvatan obrok. Med se preporučuje kao dezert nakon obroka, kada je već dovoljno izlučen insulina da može da metabolizuje dodatni šećer. Voće treba da jedemo, ali dijabetičar mora da ograniči unos voća na količinu koja stane na dlan. Grožđe i lubenica su vrlo slatki, pa je važno da se konzumiraju u sklopu obroka. Ovo se posebno odnosi na populaciju dijabetičara, gde voće ne sme biti uzimano kao međuobrok, već nakon glavnog obroka.

On je prokomentariosao i mere koje su uvedene u zemljama Evrope.

- Mislim da su to očajničke mere, jer oni ne znaju kako da obuzdaju potrošnju. Postoji jedna zavisnost na gazirana pića. Slatke tečnosti nisu nimalo zdrave. Postoji jedan jedini proveren preparat, a to je stevia, koja je jedina prirodna biljka u poređenju sa saharinom i ostalim veštačkim zaslađivačima, koji su, sačuvaj Bože, slađi od prirodnog šećera. Čak i kada se koristi stevia, treba je staviti manje nego šećera - kaže on. 

Foto: K1 televizija

Prema njegovim rečima indeks telesne mase (BMI) je ključan pokazatelj zdravlja koji se izračunava deljenjem telesne mase u kilogramima sa kvadratom visine u metrima

- Izračunava se tako što kilograme podelite sa visinom na kvadrat, ali u metrima. Dobijate indeks koji izražava kilograme po kvadratnom metru. Idealno bi bilo da bude oko dvadeset i nešto, dok je trideset već poprilična gojaznost. Na osnovu ovog indeksa možemo proceniti i da li je neko pothranjen. On takođe ukazuje, posebno kod dijabetesa, na hroničnu bolest i potrebu za promenama.

Stres i gojaznost

- Stres može da bude jedan od uzroka. Ranije nije bilo toliko stresa, a ti hormoni su dijabetogeni hormoni koji opterećuju pankreas, smanjuju proizvodnju insulina i dovode do gojaznosti i dijabetesa. Ako je čovek previše stresiran, značajno će poremetiti svoj indeks telesne mase.

Foto: K1 televizija

Nutricionista Rapaić ističe da se šećera najviše ima u pekarskim proizvodima:

- Kada pojedemo pekarski proizvod, nismo uneli ni minerale ni vitamine, a već smo posle pola sata gladni, jer naš organizam nema šta da metabolizuje. Navikli smo na sladak ukus. Od rođenja smo se adaptirali prvo na slatki, pa tek onda na slani ukus. Majčino mleko je slatko. Kada smo nezadovoljni, poželećemo da pojedemo parče čokolade, zato što čokolada sadrži aminokiseline koje utiču na dobro raspoloženje, ali je problem u količini. Ključna reč je umerenost, ali je najbolje da parče čokolade pojedemo posle jela kako bismo regulisali insulin ili da uz parče čokolade pojedemo jednu jabuku, jer će njena vlakna takođe regulisati insulin."

Šta najviše utiče na gojaznost kod mladih?

- Tinejdžere je sramota da nose zdravu užinu. Traže novac za džeparac i onda kupuju čips, koka kolu, jer to sada jako moderno, a to je jako pogubno za zdravlje, metabolizam, to su sve šuplji šećeri, koji se unesu. Odmah su gladni, posebno deca koja su pažljiva na času, njima mozak potroši tu glukozu. Deci je jako važno da ponesu zdravu uživu, kako bi se ta glukoza sporo apsorbovala. Zdrava užina bi bila voćna salata. Nepravilnim žvakanjem hrane, dovodimo sebe u situaciju da nesvarena hrana dospeva u stomak, što može rezultirati opstipacijom i ozbiljnim zdravstvenim problemima - zaključila je nutricinista Repaić u emisijI "Uranak" nateleviziji K1.

 

Ostavite komentar