Bivša ministarka Zorana Mihajlović otkriva zašto smatra da je eksploatacija JADARITA BEZBEDNA i čime sve RASPOLAŽEMO...

Projekat "Jadar" jedan je od najznačajnijih za budućnost Srbije, posebno u kontekstu razvoja rudarstva i energetske nezavisnosti.
Nekadašnja ministarka energetike i rudarstva, Zorana Mihajlović, izrazila je žaljenje što ambiciozni projekat Rio Tinta nije realizovan tokom njenog mandata.

Zorana Mihajlovićeva u emisiji "Uranak" na televiziji K1, otkriva zbog čega tvrdi da je eksploatacija jadarita bezbedna.

- Bila sam ministarka rudarstva dve godine i tokom tog perioda potpisala sam elaborat o overenim rezervama litijuma u Jadaritu. Postavljena sam u oktobru 2020. godine, a već u januaru 2021. smo definitivno overili rezerve i utvrdili da Srbija ima 158 miliona tona jadarita. To je od neprocenjive važnosti, ne samo za nas, već i globalno. Ubrzo je počela intenzivnija priča o jadaritu, ali su izbori usporili projekat, što je bila velika šteta. To je jedan od najvažnijih projekata za buduće generacije - rekla je bivša ministarka Zorana Mihajlović.

Foto: K1 televizija

Ona je zatim objasnila ključne tačke vezane za sigurnost projekta:

- Slušali smo različite priče o ekološkim problemima, ali dok nismo dobili naučne studije o uticaju na životnu sredinu, nije bilo moguće doneti konačne zaključke. Razumem da su 2021. godine opozicione partije iskoristile jadarit kao temu da bi ušle u parlament, ali tada nismo imali sve informacije. Kao ministarka, nisam mogla da tvrdim da je sve bezbedno dok se studije ne završe. Uvek sam govorila da prvo moramo da završimo naučne analize - istakla je Mihajlović.

Mihajlovićeva je naglasila važnost završetka studija koje su urađene u junu:

- Onog trenutka kada su studije završene, sve spekulacije su pale u vodu. Sve one tvrdnje da će jadar 'propasti u utrobu zemlje' su laži. Postoje studije koje su rađene šest i po godina, sa 28 hiljada parametara i 35 hiljada uzoraka. Radili su i naši i međunarodni eksperti. Argumenti su jasni, i od tada ja tvrdim da je eksploatacija jadarita bezbedna. Drago mi je što su studije to potvrdile jer je litijum ključan mineral za industrijsku transformaciju - kazala je ona prilikom gostovanja na televiziji K1.

- Ovo je projekat koji traje već dugo i što smo mi dozvolili da nam politika bude mnogo jača od svega što se zove struka i znanje. Imamo državu i Institucije  i imamo sve ono što je u skladu sa zakonom da bi smo mi verovali, odnosno ne verovali, ali ja mislim, da kada se urade tri studije o  proceni uticaja na životnu sredinu, koje tehnologije će se koristiti i šta to znači, koje pobijaju svaku onu rečenicu koju mi slušamo dve ili tri godine, mi moramo da znamo da institucije države će da vrše kontrolu svega onoga što se bude radilo. Imao fenomenalan Institut za metalurgiju Bor, on može da bude jedan od nadzora. Nije ovde to priča, već je u pozadini potpuno politička priča - kaže Mihajlović i nastavlja: 

- Godine 2021., određene strukture su ušle u parlament na krilima jadarita, jer tada nismo imali sve potrebne podatke. Međutim, nakon ulaska u parlament i priče o zaštiti životne sredine, nismo videli nijedan predlog zakona po tom pitanju. Sada se ponovo pojavljuje drugi talas, pokušaj da se, bez jasnih stavova o drugim temama, opet politizuje priča o jadaritu. Mislim da je građanima sada već jasno, uprkos raspravama sa svih strana, da studije i dokumentacija govore jedno. Rio Tinto nije neozbiljna kompanija, bez obzira na to kako se o njima priča. Imaju 57 hiljada zaposlenih i lideri su u industriji gvožđa, boksita i mnogih drugih mineralnih sirovina. Kao država, imamo mogućnost da tražimo dodatne okvire i zaštitu za životnu sredinu, što nam omogućava Zakon o rudarstvu. Sve možemo postići — i eksploataciju litijuma i očuvanje poljoprivrede, pčelarstva, i omogućiti ljudima u Jadru da nastave svoj život bez promena - dodala je.

- Srećni smo jer naša kompozicija rude omogućava jednostavniji proces eksploatacije u poređenju sa zemljama poput Švedske, Nemačke ili Finske, gde koriste sumpornu kiselinu na 250 stepeni i rudu prže na hiljadu stepeni, što ima ozbiljan uticaj na životnu sredinu. Kod nas nema takvih procesa. Radimo ispod tačke ključanja, bez prženja rude, sa čvrstim otporom i mogućnošću da održivo dobijemo litijum. Ako bismo ga sada eksploatisali, zadovoljili bismo oko 5% svetske potražnje - kazala je gošća K1 TV.

Zorana Mihajlović kaže da bi novac bio podeljen na državu i kompanije

- Novac bi bio podeljen između države i kompanije. Ako dođemo do te faze, dugoročni ugovori o isporuci litijuma bili bi od izuzetnog značaja. Već sada postoji globalni deficit litijuma, a narednih pet do sedam godina potražnja će rasti 4,5 puta brže od ponude. Država i lokalne samouprave dobijaju svoj deo, ali ono što je ključno za nas je kompletan lanac. Rudnik je samo deo priče; važno je da imamo fabriku za preradu, proizvodnju baterija i električnih vozila - istakla je.

- Najvažnije je da će u projektu učestvovati najbolje kompanije. Nemoguće je da loše i nekvalitetne kompanije budu deo tog lanca. Eksploatacija električnih vozila mogla bi da donese deset do dvanaest procenata bruto društvenog proizvoda, što bi značilo ogroman prihod za državu. Pričamo i o otvaranju 25 hiljada novih radnih mesta, investiciji od oko 25 milijardi evra, kao i o novim tehnologijama koje bi Srbija dovela na potpuno drugačiju geopolitičku poziciju. Kritične mineralne sirovine, poput litijuma, su danas kao nafta i gas - kaže Mihajlović i objašnajva šta su kritične mineralne sirovine:

- Kritične mineralne sirovine su ključne za svaku energetsku transformaciju, ekonomsku promenu i održivi zeleni razvoj. Trenutno, svet prelazi sa jeftinih izvora energije na skuplje supstitute. Ove sirovine su kritične jer su izuzetno retke i teško ih je pronaći. Litijum, na primer, nalazi se u samo šest ili sedam zemalja, dok su globalne potrebe za njim ogromne - dodala je.

- Srbija raspolaže mineralnim sirovinama čija se vrednost procenjuje na oko 250 milijardi evra. Imamo kobalt, antimon, zlato, srebro, nikl i litijum, koji su među najvažnijim mineralnim sirovinama. Takođe posedujemo magnezit i nekoliko drugih važnih resursa. Sve ono što je Evropska unija uvrstila u svoju strategiju kritičnih mineralnih sirovina, mi u Srbiji posedujemo u 80 posto slučajeva. Nažalost, iskoristili smo tek 15 posto tih resursa, a najviše se eksploatisao bakar - zaključila je Zorana Mihajlović u emisijI "Uranak" na televiziji K1.

BONUS VIDEO:

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar