Najjezivije svedočenje svedoka-saradnika, detaljno objasnio kako su MLELI ljude u tajnoj sobi u Ritopeku

U specijalnom sudu u Beogradu danas je nastavljeno svedočenje Srđana Lalića protiv optuženih Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostalih optuženih za pripadnost njihovoj kriminalnoj grupi.

Nastavak je zakazan za četvrtak, kada će Laliću pitanja i dalje postavljati sudsko veće, a potom odbrana. Na samom kraju, na red dolaze i optuženi, koji će takođe imati isto pravo.

Na pitanje koliko je vremena trebalo za uklanjanje tela i šta se tu tačno radi, Lalić je objasnio da je to prvi put video prilikom ubistva Gorana Veličkovića, i to "u poodmakloj fazi".

- Uglavnom je jednan radio sa sekirom i uglavnom odvajao prvo glavu i stopala. U situaciji Gorana Veličkovića ta osoba je bila Veljko Belivuk. Potom je odvajao šake. Ispomagao mu je Miloš Budimir i Nebojša Janković. Oni su velikim nožem pravili vođice po telu da bi lakše razdvojili sekirom. Tako se usitnjavaju udovi. Trup se otvori nožem, organi se odlože u odvojeni džak. Zatim se sekirom usitnjava torzo i naposletku se usitnjava i glava, a pre toga se nožem skida koža sa glave kako kosa odnosno dlaka ne bi pravila zastoj u mašini. Svi ti usitnjeni delovi koji su na kraju 10 puta 10 centimetara budu odloženi najčešće u tri plastične kade i to se onda melje u mašini. Sadržaj bude želatinasto vodenog sastava i odlaže se u providne PVC džakove koji se ubacuju u bele džakove kako sadržaj ne bi curio - objasnio je Lalić i dodao da je za ceo proces potrebno između jednog i dva sata.

Sudiju je zanimalo i ko je doneo odluku da se na takav način izvrši ubistvo i uništi telo kada je u pitanju Goran Veličković, Lalić je rekao da su sistem osmislili Belivuk i Miljković i da su to radili i pre Veličkovića.

- Veličkovića je konkretno lišio života Marko Miljković i čekali smo da on dođe. Ja nisam znao da će na taj način da bude ubijen - rekao je.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Na pitanje tužioca da li je postupak identičan i za kasnije žrtve, Lalić je odgovorio potvrdno.

- Kada smo išli da bacimo džakove uvek smo išli vozilom levo od kuće asfaltnim putem, pa parče makadamskog puta. Ima jedno proširenje odakle kreće zemljani put između voćnjaka. Vozilo staje tu i vraća se ka kući, a ostatak ljudi nosi džakove do reke. Tu ima oko 30 minuta aktivnog hoda. Sa obe strane su voćnjaci i oranice. Kada se priđe reci ima deo gde je rastinje raskrčeno za pecanje. Zatim se u čizmama plitko ulazi u reku. Potezom skalpela sa donje strane se otvara džak i izručuje se sadržaj. U tom delu je reka brza. Kasnije je kupljenoi ribarsko odelo i ulazilo se u reku dublje. Onaj ko je ulazio u reku bio je vezan kanapom iz bezbednosnih razloga. Džakovi su bili uvezani po dva zbog balansa, nošeni su oko vrata ili preko jednog ramena. Takođe se nosi bar još jedan beli najlonski džak u kom su folije, eventualno garderoba pokojnika - stvari koje bi trebalo zapaliti i uništiti. Taj džak je ostavljan na pola puta da ga ne nosimo, a potom bismo ga uzeli i odneli u uvale kod sasušenog potoka i tu bi se vršilo paljenje tog džaka koji bi izgoreo za oko 20 minuta - objasnio je Lalić.

Čišćenje prostorija

Kada je džak spaljen, vraćali bi se do okuke i kontaktirali vozača putem "Skaja". Lalić je objasnio da se uvek sve radilo pod velom noći, a kada bi čuli da neko nailazi skrivali su se u voćnjake.

- Kada je u pitanju čišćenje skrivene prostorije, spomenuo sam kuke na plafonu. Kroz njih je provučen kanap i preko njega je uvek prostirana folija, a deblja folija je bila i na podu. U nekim ubistvima je to urađeno i posle ubistva, odnosno neki tragovi su ostali po zidovima, kao što je slučaj sa ubistvom Lazara Vukićevića. Što se tiče Zdravka Radojevića, o tome saznajem prilikom ubistva Ljepoje. Kada bi se završilo usitnjavanje tela, najloni bi se stavljali u Džak. Kada se uđe u prostoriju sa leve strane blizu osigurača je slavina i crevo žute boje. Tim crevom je ispiran pod prostorije. Preko slivnika Draganić je uvek stavljao mrežu kao cediljku kako, ako je nešto ostalo, ne bi otišlo u odvod. Potom je posipana sona kiselina ili varikina. Ta kiselina nagriza i druge elemente jer isparava, u prostoriji je velika vlaga. Potom se delovi mašine rasklapaju, ispiraju vodom, pa potapaju sonom kiselinom ili varikinom u jednoj od braon kada i tako se uništavaju DNK tragova. Zatim se radi peskiranje. U toj fazi nisam učestvovao. Znam kada je bilo poslednji put pošto se komentarisalo da za poslednja dva ubistva nije odrađeno - rekao je okrivljeni svedok.

Foto: ATA Images

Nema tela, nema dela

Na pitanje tužioca da li se spominjala fraza "Nema tela, nema dela", jedan od branilaca istakao je da je pitanje sugestivno i zamolio sudiju da zabrani postavljanje pitanja. Sudija je pitanje dozvolila, ali rekla da je tužilac trebalo da pita da li je postojala neka fraza.

- Postojali su lakši načini da se odloži telo, ali mi je Miljković objasnio da je poenta da se telo trajno ukloni. Po njegovoj priči, u toj situaciji ne bi mogao da se pokrene sudski postupak, niti da se lica osude. Sigurno je bilo mnogo lakših modaliteta, ali zato je izabran taj - dodao je.

Da li je među pripadnicima klana bilo reči o tome da se prema Lazaru Vukićeviću ponašaju posebno okrutno, Lalić je odgovorio potvrdno.

- Posebno smo bili okrutni prema njemu iz više razloga. Jedan od njih je jer smo mislili da je upucao Miloša Budimira. Belivuk i Miljković su preko "Skaja" poslali direktivu da prema njemu budu posebno brutalni. Neposredno pre ubistva Belivuk je dodao Vukićevića na "Skaju" i pitao ga zbog čega priprema njegovo ubistvo, na šta mu je Vukićević otresito odgovorio. Tokom ispitivanja Lazara Vukićevića puštane su mu poruke Veljka i Marka, koji su likovali nad njegovom otmicom. To je bio nastavak komunikacije od ranije, govorili su da će ih zapamtiti, da će poželeti da umre - rekao je Lalić.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

On je, kako je rekao, Vukićevića udarao kablom, pa potom polivao vodom po licu i telu, na oko 10 centimetara od nosa i usta, kako bi mu bilo onemogućeno disanje. Kao razlog je naveo da su želeli da "dopru do njega jer je bio izgubljen i pričao nepovezano".

- Ja sam ga savladao, bio na njemu, udarao ga kablom. Nikada ga nisam peglao peglom, niti znam da je pegla uopšte postojala u kući u Ritopeku. Niko Vukićevića nije peglao peglom - dodao je.

Seksualno zlostavljanje

Kada je u pitanju seksualno zlostavljanje I. S, Lalić je rekao da su na stadionu govorili o seksualnom opštenju sa žrtvom i da je rečeno da će da ga teraju na prostituciju, ali da ne može da tvrdi da li je u pitanju bila šala ili ne, jer je govoreno sa podsmehom.

- U momentu kada sam ja došao, on nije bio vezan. Bio je u separeu bliže stepenicama. Ispre njega je bila skoro prazna čaša u kojoj je bila zamućena voda. Rekli su mi da su mu stavili trećinu grama kokaina u vodu da bi počeo da priča, što je Milošu Budimiru i meni bilo besmisleno. Rekli su da je tu tri noći, da ga Šejić čuva, da je bio vezan, ali da je bezazlen i da nema potrebe da ga vezuju. Ja sam video da I. S. nije kapacitet da bude špijun kriminalnog klana. Imao je upadljivu povredu na licu. Lice mu je bilo crveno. Budimir i ja smo ga udarali po nogama. Mlađi Grobari, koji su ga dovukli sa ulice su ga pretukli i ispitali. Nije mi se uklapala njihova priča s njim, delovao mi je infantilno, on je potvrdio njihovu priču. Nije mogao da mi da širu sliku. Bio je toliko uplašen da nije mogao da ide dalje od nekoliko rečenica na kojima su oni insistirali - da je špijunirao, da mu je neki Pera dao 1.000 dinara - ispričao je Lalić.

Na pitanje zbog čega je u samo nedelju dana pripremano više teških ubistava, Lalić je rekao da ona nisu bila povezana.

- Za Gorana Veličkovića se jednostavno ukazala prilika da ga Hrvatin namami, ali to se pripremalo duži period. Što se Mitića tiče, od kavčana u škaljarskom klanu je stigla informacija da posmatraju stadion. Otmica I. S. jeste u vezi sa strahom od toga da nas neko prati. Mi smo i ranije prilazili licima koja smo videli da se motaju po kompleksu Partizanovog stadiona. U tom periodu smo imali konkretne informacije da su u stanu u Humskoj lica koja nas opserviraju. Da je I. S. na stadionu sam sa sigurnošću saznao kad sam došao na stadion. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da li sam znao i ranije. Taj događaj nije bio toliko bitan i dramatičan da bi mi do danas ostali detalji. Nisam ni isprva ozbiljno pristupio toj situaciji - dodao je.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Dopremanje droge

Lalić je odgovorio i da je droga dopremana tako što su napravljene porudžbine, a potom su sve razdeljene u jednom danu.

- Deda taj dan donese robu na stadion, to se rasporedi u kuhinju i u ostave i hladnjače koje nisu bile u funkciji. Kako ko dolazi na stadion, uzima svoj deo. Više puta smo u toj kuhinji pravili spid. Tu je stajala sumporna kiselina i veća količina alkohola, kao i čist kofein, koji su se koristili za pravljenje spida, kao i propratna oprema - rukavice, sprej za uklanjanje DNK tragova... Često je donošena marihuana da se razdele probe. Primopredaja marihuane se retko dešavala na stadionu, to je uglavnom nošeno direkt na adresu. U tome je učestvovala većina ljudi koja je obitavala na stadionu, kao i svi okrivljeni iz ove grupe koji su imali "Skaj", osim Jankovića, Greka i Stefanovića. Kokain je distribuiran preko obezbeđenja na splavovima - rekao je Lalić.

Na pitanje sudije kada je formirana kriminalna grupa, Lalić je objasnio da je klan u aprilu 2019. godine "počeo da dobija pravu formu".

- Slike iz skrivene prostorije počeli smo da razmenjujemo preko "Skaja" dok sam još bio u inostranstvu. Miljković je osmislio da se ubistva izvode na taj način. Nije imao ko drugi da osmisli taj sistem. On je bio mozak za sve te operacije ubistava od početka do kraja - dodao je Lalić.

Na pitanje sudije da li je komunicirao sa telefonskog aparata Gligorijevića, Lalić je rekao da nije siguran, da je moguće da je šturo odgovarao na neke poruke dok je pregledao aparat, ali sve u konsultaciji sa Markom Miljkovićem i Veljkom Belivukom.

- Taj telefon je ostavljen u kancelariji u bunkeru na stadionu. Miljković ga je koristio dva-tri dana. Ugasio ga je jer je jedan Gligorijevićev kontakt posumnjao da iza telefona ne stoji Gligorijević. Miljković mi je dao da uništim telefon. Ja sam ga polomio i delove bacio u različite kontejnere - rekao je.

On je napomenuo da je termin bunker, osim za restoran na stadionu, korišćen i za skrivenu prostoriju, kao i nazivi "rupa" i "klanica".

- Vlade Draganić je ispitivao Mitića i prenosio informacije. Na kraju je rekao i da sve sa Mitićem treba da se završava - dodao je.

Sudija  je postavio i pitanje da li je poznavao Zdravka Radojevića, Lalić je odgovorio da nije, a na pitanje kada prvi put čuje za Lakićevića odgovorio je da je za Mitića čuo preko braće Budimir.

- Čuo sam za njega u danima odmah posle ubistva. Kada smo ostavili "pasat" i ključ na gumi, već sam znao da Lakićević treba da ga preuzme. Nisu mu verovali u početku, ali kasnije mi  je Miljković potpuno verovao i davao mu instrukcije kako da se ponašam. Arizanovića sam viđao i ranije, a dok se pripremalo ubistvo Radojevića, spominjalo se da je Zdravkov auto na Arizanovićevom placu. Radojević je posle šaranja grafita pomerio vozilo odatle, jer je posumnjao da mogu da uzmu ta vozila. Kasnije je Miljković preko Lakićevića i Radojevićeve žene dogovorio da se vozila vrate na plac, kako bi ih odatle lakše otuđio - objasnio je.

 

 

 

Ostavite komentar