ŠTA NAJVIŠE GOJI TOKOM PRAZNIKA Nutricionistkinja za K1info o najvećoj greški koju svi pravimo: "Ne sipajte duplo"

Praznično veselje podrazumeva i brojne praznične đakonije jer su one sastavni deo slavlja i ovo doba godine ne može ni da se zamisli bez pečenja, sarme i ruske salate. Uz to idu i brojne poslastice, koje posle "zalijemo" rakijom, pivom, vinom...Ovakav način praznovanja ne može da prođe bez sklonosti ka prejedanju i viška kilograma. 

Kako se uvek nakon praznika hvatamo za glavu gledajući na vagu, kontaktirali smo nutricionistkinju Jovanu Srejić Ferlugu kako bismo od nje saznali na koji način možemo da sprečimo prejedanje ili ako je za to već kasno - kako da skinemo kilograme nakon što ih već "nabacimo".

Šta sve utiče na pojačanu želju za hranom?

- U našoj sredini su proslave, uglavnom uvek, povezane sa hranom. Na meniju je po pravilu velika količina visokokalorične, ukusne i divno poslužene hrane kojoj je teško odoleti. Psiholozi upozoravaju da kada smo okruženi sa ljudima koji uživaju u hrani i ne broje kalorije, velika je verovatnoća da ćemo im se pridružiti u hedonističkom užitku. Sa aspekta ishrane konzumiraju se obroci koji su preobilni količinski, unosi se mnogo (pa čak i duplo) više kalorija nego što je potrebno - priča za K1info Jovana Srejić Ferluga na početku našeg razgovora.

Ona se osvrnula i na mogućnost da ljudi usled "praznične depresije", imaju tendenciju da jedu više.

- Naše raspoloženje je lošije tokom hladnih zimskih meseci.Postoji poseban vid depresije koji se javlja zimi, a uzrokovan je kraćim trajanjem svetlog dela dana, i mnogo manjm procentom sunčanih, svetlih dana. Ta sezonalna promena utiče na hormone, san i raspoloženje. Kod nekih ljudi menja se lučenje neurotransmitera — supstanci koje regulišu apetit i želju za konzumiranjem određene hrane - kaže nutricionistkinja i dodaje:

- Zimi smo i manje aktivni, pa čak i ako nastavite sa uobičajenim ritmom treninga od 3 ili 4 puta nedeljno, manje ćete šetati po hladnom, vetrovitom I kišovitom danu u odnosu na prijatan proletnji period kada vam se nikako ne sedi u zatvorenom prostoru. Verovatno ćete skratiti šetnje sa kućnim ljubimcem, a decu ćete radije odvesti u igranicu nego u park.

Na pojačanu želju za hranom takođe utiče i to što restorani nude visokokalorične, "praznične" menije, koji vas u kombinaciji sa svim prethodno navedenim vode pravo u propast što se tiče linije i dobijanja na kilaži.

- Većina restorana, poslastičarnica pa čak i kafeterija nudi poseban zimski meni-sa ukusima koji  su prilagođeni ovom periodu godine. Tako da se vrlo lako može desiti da su vaše omiljene namirnice ili poslastice baš deo tradicionalne zimske ponude, što je idealno u kombinaciji sa svim prethodno pomenutim faktorima - kaže nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga.

Kako da sprečite sebe da preterate?

Kada su u pitanju načini na koje možemo sprečiti prejedanje, naša sagovornica dala je i savete kako da se kontrolišemo i jedemo manje, iako je trpeza puna raznih đakonija.

- Većina hrane koja je na svečanoj trpezi, može da bude obrok sam za sebe. Na primer, porcija sarme od kiselog kupusa od (350g) ima 460 kalorija, porcija ruske salate (200g) ima 600 kalorija, 200g pasulja prebranca ima skoro 300 kalorija,100g pečenja ima 230 kalorija...Moja preporuka je da odaberete jedno jelo ili uzmite jedan tanjir i na njega sipate nekoliko jela u maloj količini (supenu kašiku ruske salate, supenu kašiku pasulja, pola parčeta rolata...), i naravno nemojte dopunjavati tanjir - ističe Jovana Srejić Ferluga.

Ipak, bez obzira na sve, praznici nisu vreme poznato po umerenosti, pa nam je nutricionistkinja sugerisala i šta da radimo ako ipak ne postavimo granicu i preteramo sa hranom.

- Tokom dana kada ste konzumirali mnogo više hrane nego što je potrebno pijte vodu, jedite povrće i idite obavezno u šetnju, a sutradan birajte lagane obroke sa posnim proteinima i povrćem, na primer obrok salate, a kako biste sagoreli suvišne kalorije odradite intenzivniji trening sa tegovima. Najvažnije je da uvek prihvatite situaciju, iako niste uspeli da se iskontrolišete jer nije uvek lako pridržavati se pravila. Nemojte se osećati krivim, ne prebacujte sebi. Isto tako, nemojte se izgladnjivati i počinjati sa rigoroznim detoksima, niti provoditi sate na kardio spravama zato što jedan dan nije bio kako treba. Važno je da ne odustanete i od sutra nastavite istrajni u odluci da ne preterujete - apeluje nutricionistkinja.

Kako se neki srećnici nikada ne ugoje?

Pitali smo našu sagovornicu i kako to da nekim ljudima uspeva da se nikada ne ugoje, iako jedu i više od onih kojima se "i voda zalepi". Kako to da postoje oni koji uopšte ne broje zalogaje, a ipak izgledaju fantastično — u čemu je njihova tajna.

- Postoji nekoliko faktora, a prvi je da imaju brz metabolizam, što znači da osoba sagoreva više kalorija u mirovanju. Osobe koje su izuzetno fizički aktivne imaju brzu stopu metabolizma. Te osobe ne moraju biti profesionalni sportisti, pa čak ni trenirati. Mogu naprosto imati malu i nestašnu decu ili posao koji podrazumeva stalno kretanje. Drugi faktor je genetika jer je stopa metabolizma jedinstvena za svakog pojedinca. Ljudi koji genetski imaju brži metabolizam ne dobijaju na težini lako. Do sada je otkriveno preko 250 različitih sekvenci DNK koje su odgovorne za gojaznost - kaže Jovana Srejić Ferluga i dodaje:

- Funkcija nervnog sistema je takođe bitna stavka. Sistem za regulaciju apetita je kod nekih osoba osetljiviji.Jedan važan hormon ovog sistema se zove leptin. On reguliše osećaj gladi dugoročno, ne samo za sledeći obrok. Što znači da osoba sa osetljivijim sistemom regulacije apetita ukoliko pojede više za jedan obrok, dobija signal da je unela dovoljnu količinu hrane za duži period, pa narednih dana automatski jede znatno manje.

Ono što je interesantno jeste da nutricionistkinja naglašava kako ljudi mogu da dobiju i pogrešnu percepciju o tome da njihov prijatelj jede više od njih, a ne goji se. Istina može da bude i potpuno drugačija.

- Mnogi ljudi koji deluju kao da jedu šta god žele, a ne dobiju na težini zapravo ne jedu više od nas ostalih. Na primer, vaš prijatelj koji svakodnevno jede sladoled mogao bi prirodno da izbalansira te dodatne kalorije tako što će jesti manje tokom drugog obroka. Ili možda, kada jedu picu, jede polako, brzo postiže osećaj sitosti, i zbog toga pojede samo malu količinu. Ako saberete unos kalorija kod ovih ljudi, on uglavnom neće biti toliko visok koliko mislite. Zaključak je da te osobe samo jedu kalorijski gustu hranu, ali u manjim porcijama jer kod njih nema opasnosti od prejedanja.

Kako da "skinemo" višak stečen tokom praznika?

Naravno, ukoliko se prepustite uživanju u hrani tokom, na primer, mesec dana, zaista ćete završiti sa neželjenim kilogramima, naglašava naša sagovornica.

- Taj višak treba regulisati postepeno i zdravo. Zdravo redukovanje kilograma podrazumeva smanjenje kalorijskog unosa, povećanje unosa tečnosti,  povećanje unosa svežeg povrća i voća, dodavanje male količine proteina uz svaki obrok. Postoji više različitih načina da korigujete ishranu u cilju mršavljenja, i pristup mora biti individualan, nema sistema koji će biti efikasan i dati rezultate kod svih - kaže Jovana Srejić Ferluga i dodaje da savršena dijeta podrazumeva izbalansiranost jer ishrana mora da sadrži namirnice iz svih grupa koje su telu neophodne, pa ničega ne moramo da se odričemo, samo da pronađemo adekvatne zdravije zamene.

- Po mom mišljenju je najdelotvornije ako smanjimo kalorijski unos, ali u jelovniku zadržimo namirnice iz svih grupa. Idealno možemo da zadržimo i omiljenu hranu, to jest malo modifikovanu i zdraviju verziju omiljene hrane. Na primer za ljubitelje pice, probamo testo na bazi tikvica, za ljubitelje testenina zadržimo na primer sos, ali ubacimo spiralizovanu šargarepu, a za ljubitelje slatkiša probamo kremove sa na primer avokadom ili čia semenkama.Cilj je da se radi na umerenom unosu, a ne na totalnom izbegavanju pojedinih obroka. Naravno, to je moguće samo kod zdravih ljudi koji nemaju ograničenja u ishrani - zaključuje ona.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar