BRIKS: SUŠTINA JE U EKONOMIJI

Nakon pojavljivanja na forumu BRIKS-a na temu pametnih gradova budućnosti prošlog meseca, mnogi prijatelji uputili su mi dva pitanja: šta je BRIKS i koja je suština BRIKS-a? Kako je u toku samit BRIKS-a na najvišem nivou, i kako je Rusija, koja predsedava BRIKS-om tokom 2024. godine, predložila niz mera koje mogu voditi ka uspostavljanju novog finansijskog poretka u svetu, evo idealne prilike da pružim odgovore na oba pitanja.

BRIKS je skraćenica za političku alijansu pet zemalja: Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike. Ova grupacija, ojačana novim državama primljenim prošle godine: Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskom Arabijom, Egiptom, Etiopijom i Iranom, postaje sve kompaktnija, uprkos brojnim razlikama i tradicionalno nategnutim odnosima između pojedinih članica. Istorijski su poznate tenzije između Indije i Kine, Irana i Saudijske Arabije, ali to ne smeta ostvarenju višeg cilja: stvaranju protivteže unipolarnom svetu koji smo gledali prethodnih decenija. Treba pritom razumeti da je BRIKS mnogo labavija alijansa nego Evropska Unija, na primer. I dalje postoje brojne političke, ekonomske i regulatorne razlike koje treba premostiti, a broj institucionalizovanih struktura na nivou BRIKS-a još uvek je limitiran: Nova razvojna banka (NDB), na primer, jedina je BRIKS-ova multilateralna razvojna institucija. Međutim, saradnja jača, i kako se ona produbljuje, pored političke dimenzije, sve više postaje vidljiva prava suština BRIKS-a: a ona leži u ogromnoj ekonomskoj moći ovog bloka. 

Foto: K1info/privatna arhiva

Da se razumemo: politička moć BRIKS-a ogleda se pre svega u moći privlačenja zemalja u razvoju.

Posmatrano kroz prizmu globalno setovanih medijskih agendi, ovo deluje manje značajno. Ali, kada pogledamo kroz prizmu prave suštine BRIKS-a, postaje jasno da kreatori medijskih agendi nisu u pravu.

Naime, ekonomije u razvoju čine 50,1% globalnog BDP-a, a istovremeno beleže i propulzivni rast: 66% globalnog povećanja BDP-a u proteklih 10 godina odvija se upravo u zemljama u razvoju. I same zemlje članice BRIKS-a rastu i napreduju neverovatnom brzinom: njihovo učešće u globalnom BDP-u je poraslo sa 22% ukupnog u 2006. godini na preko 36% u 2024. godini, uključujući i nove članice (32% bez novih članica).

Uz ovakvu stopu rasta, nesumnjivo je da tvrdnja ruskog predsednika Vladimira Putina o tome da će BRIKS u razumnom roku biti nosilac rasta globalnog BDP-a nije preambiciozna: BDP Indije raste neverovatnom stopom, Kina, Brazil, Saudijska Arabija, Emirati, pa i Brazil beleže konstantni rast, a ekonomska moć Rusije, uprkos ratnim operacijama u Ukrajini i sankcijama Zapada, nije suštinski poljuljana.

Ako na ovo dodamo i činjenice da je Kina najznačajniji trgovinski partner Evrope i Sjedinjenih Država, da spoljnotrgovinska razmena Indije konstantno raste, i da gotovo sve zemlje BRIKS-a ulažu značajna sredstva u tehnologije, inovacije i razvoj, jasno je da je, barem u ekonomskom smislu, sasvim moguće u dogledno vreme očekivati značajne promene, u kojima najveća žrtva već za koju godinu može da postane, verovali ili ne, američki dolar.

 

Na takav scenario ukazuje dokument „Unapređenja međunarodnog monetarnog i finansijskog sistema“ koji je ekspertska grupa Rusije pripremila za potrebe samita BRIKS. Dokument nudi brojna rešenja usmerena ka stvaranju novih multivalutnih sistema, platformi koje bi omogućile direktno povezivanje zemalja članica BRIKS, kao i solucija za uspostavljanje novih sistema plaćanja, koji treba da istisnu rešenja i platforme poput SWIFT-a koja nisu pod kontrolom BRIKS-a.

Ne deluje da je u ovom trenutku potpuno realno razmatrati stvaranje jedinstvene valute na nivou BRIKS: razlika je jednostavno previše. Ni sam proces integracije neće ići glatno: indijska rupija je polukonvertibilna i američki dolar značajno utiče na njenu vrednost, valute UAE i Saudijske Arabije su još uvek vezane za dolar, više zemalja BRIKS-a i dalje u delimičnoj meri koristi američki dolar za pokrivanje svoje emisije novca...

Otuda je realno da u bliskoj budućnosti gledamo napore nekih članica BRIKS-a usmerene ka stvaranju sistema koji će biti protivteža međunarodnim finansijskim institucijama pod potpunom kontrolom Sjedinjenih Država, poput Međunarodnog Monetarnog Fonda i Svetske banke. Prema predlogu Rusije, budući međunarodni monetarni i finansijski sistem treba postaviti na sledećim principima, jednakim po važnosti:

1. Sigurnost – ovo uključuje tehnološku i pravnu sigurnost, štiteći svoje učesnike od nezakonitih gubitaka kapitala i imovine.

2. Nezavisnost – rešenje koje će delovati zasnovano na međusobnom oslanjanju i koje na taj način sprečava bilo koju stranu da preuzme potpunu kontrolu.

3. Inkluzija – nediskriminatorski pristup i minimiziranje ulaznih barijera; ovaj princip garantuje jednak pristup svim članicama bez obzira na napredak domaće privrede i sprečava nametanje ograničenja od strane spoljnih faktora van BRIKS-a.

4. Održivost – rešenje mora biti dizajnirano tako da je dugoročno održivo i prilagodljivo promenljivom ekonomskom ambijentu, istovremeno omogućujući postizanje mrežnog efekta i povezivanje svih u sistemu.

 

Predlog Rusije nudi i pregled ključnih komponenti budućeg međunarodnog finansijskog sistema kreiranog u okvirima BRIKS, a koji bi obuhvatio:

1. Prekogranična plaćanja – brz, jeftin, transparentan i inkluzivan mehanizam izgrađen oko principa minimiziranja trgovinskih barijera i nediskriminatornog pristupa.

2. Prekogranične investicije – okruženje koje omogućava da se dogodi efikasna i održiva alokacija kapitala koja ne zavisi od infrastrukture centrirane oko jedne valute (svaka sličnost sa američkim dolarom je sasvim slučajna).

3. Rezerve – sistem državnih rezervi koji je podržan diverzifikovanim sistemom valuta, roba i alternativa, zaštićen od bilo kakvih spoljnih uticaja. 

4. Stabilizaciju i razvoj – koji se sastoji od mehanizama koje podržavaju ekonomije u razvoju, i pružaju adekvatnu finansijsku podršku u slučaju ekonomskih šokova.

5. Inovacije (kao osnovni princip) – implementacija brzog, isplativog i zaštićenog sistema koji se oslanja na digitalne valute centralnih banaka.

Ukoliko se predlog Rusije ostvari, novi sistem biće građen na bazi postojeće infrastrukture uz primenu digitalnih tehnologija i sukcesivno uključivanje novih bankarskih i finansijskih institucija. 

 

Da li je ovo izvodljivo?

Deluje da jeste, ali ako se radi postupno, i pod pretpostavkom da Sjedinjene Države ne ostvare svoj uticaj – a nesumnjivo ga i dalje imaju, iako je svet već neko vreme u sferi multipolarnosti.

Sigurno je da će Amerika učiniti sve da američki dolar zadrži svoju suprematiju na globalnim finansijskim tržištima, i da će se truditi da se BRIKS ni po koju cenu ne dedolarizuje. U u ostvarivanju ovog cilja verovatno se neće prezati od vrlo širokog spektra ekonomskih (i ne samo ekonomskih) mehanizama pritiska.

Hoće li ti pritisci poljuljati već labavu strukturu BRIKS-a, ili će želja za daljim razvojem zemalja obuhvaćenih ovom alijansom nadjačati, ostaje da se vidi. U svakoj opciji razvoja novog finansijskog sistema, treba pažljivo pratiti razvoj na političkom i ekonomskom nebu.

Verovatno je ovo početak nove ere, ali će tranzicija trajati, a mnogo faktora će uticati kako na brzinu procesa, tako i na konačan ishod. U svakom slučaju, sledi neizvesno i zanimljivo doba u kojem nikako ne treba zaboraviti Anu Bekutu i univerzalni princip koji je opevala u dve reči: treba vremena.

 

Dr Marko Selaković, profesor i zamenik direktora SP Jain School of Global Management. Od 2015. godine živi i radi u Dubaiju.

 

Ostavite komentar