Da li će sve toplija LETA na Mediteranu promeniti navike TURISTA? Šta je sa sezonom tokom jula?

Turističke destinacije na Mediteranu itekako imaju razloga za brigu, piše hrvatski Jutarnji list.

Svi znakovi upućuju na to da će do kraja ovog veka popularnost Mediterana kao odredišta za letnji odmor drastično pasti – i to zbog nesnosnih vrućina.

Taj deo Evrope biće poput Dubaija u avgustu, upozorava The Telegraph.

Negativni trendovi već su vidljivi. Grčka je, na primer, u poslednje dve nedelje zabeležila najraniji toplotni talas, u delovima Katalonije tokom Uskrsa na snazi je bila redukcija vode zbog rekordne suše, a na Siciliji, gde je 2021. godine živa u termometru dostigla rekordnih 48,8 stepeni Celzijusovih, ovih dana pojedini B&B (bed and breakfast) objekti morali su da odbijaju goste zbog nestašice vode.

Foto: Unsplash.com

Neki tvrde da je Evropa uvek doživljavala sezonske toplotne talase, ali oni nikad nisu bili ovako intenzivni i česti. Prema Copernicus Climate Change Serviceu (C3S), deset najtoplijih godina zabeleženo je od 2000. Prošle godine su temperature u celoj Evropi bile jedan stepen iznad proseka i za dva stepena premašile su predindustrijski nivo.

Piter Stot, bivši voditelj Met ofisa za praćenje klime, predviđa da će temperature u Evropi uskoro preći prag od 50 stepeni.

- To će se prvo desiti na područjima koja su najbliža Mediteranu jer je tamo uticaj vrućeg vazduha iz Severne Afrike najjači - upozorio je.

Rouzi Mamat, stručnjakinja za meteorologiju na Univerzitetu Riding, kaže da bi ovo leto moglo da donese još rekordnih temperatura. A s njihovim rastom, najugroženija će biti južna Evropa.

Stopa smrtnosti povezana s vrućinom na Starom kontinentu porasla je za 30 odsto, a duža, toplija i suvlja leta uzrokuju suše, koje zauzvrat utiču na poljoprivredu i proizvodnju hrane, oštećuju infrastrukturu i uništavaju staništa. Sredozemno more zagreva se brže od globalnog proseka, a predviđa se da će do 2100. godine porasti i do jednog metra.

Imajući na umu sve navedeno, turističke destinacije na Mediteranu itekako imaju razloga za brigu. Turizam čini više od 19,6 odsto BDP-a u Hrvatskoj, 18 odsto BDP-a u Grčkoj, 12 odsto u Španiji i 10,5 odsto u Italiji.

Radek Novak iz agencije Intrepid Travel kaže da više ne organizuju planinarska putovanja u Španiji i Portugalu tokom najtoplijih meseci (jul i avgust).

- Ali dodali smo više izleta van sezone, u aprilu i oktobru, kako bismo ljudima olakšali izbegavanje ekstremnih temperatura. Takođe smo dodali zimska putovanja u zemlje poput Grčke i Hrvatske - rekao je.

Turizam će se u budućnosti sve više okretati prema hladnijem severu. Dokument iz 2023. godine, koji je naručila Europska unija, simulirajući različite nivoe zagrevanja i uticaj na kretanje turista, predviđa jasan obrazac u promenama turističke potražnje, pri čemu severne regije imaju koristi od klimatskih promena, a južne se suočavaju sa značajnim smanjenjem turističke potražnje.

Ovaj proces već je u toku. Izvršni direktor nemačkog Tuija, Sebastian Ebel, rekao je da njihova kompanija planira više da ulaže u paket aranžmana oko poljskog Baltičkog mora, u Holandiji i Belgiji.

Ostavite komentar