Kako najpovoljnije do PRIVATNE PENZIJE? Najmlađi ŠTEDIŠA u Srbiji je BEBA, najstariji ima više od 90 godina

U Srbiji je svaki deseti zaposleni član nekog dobrovoljnog penzionog fonda, trenutno ih je 217.000. Prosečna starost članova je 47 godina, pet beba su najmlađi članovi, a najstariji ima više od 90 godina.

Vladimir Đorđević, viši savetnik Udruženja finansijskih institucija PKS-a ističe za RTS, da se ljudi relativno kasno sete da bi im dobrovoljna penzija trebala biti dodatni prihod u trećem životnom dobu.

Naglašava i da je takva štednja bezbedna, da su fondovi koji postoje duže od deset godina ostvarili dobitak i sačuvali vrednost imovine.

Iz Crne Gore je nedavno stigla najava da bi u narednom periodu mogli da u potpunosti ukinu državni penzioni fond i da se okrenu privatnim. Sedam dobrovoljnih fondova u Srbiji, kojima upravlja četiri društva, imaju oko 217.000 članova.

Vladimir Đorđević je ocenio da je to trenutno dovoljan broj fondova u Srbiji, jer tržište odgovara na potrebe i na zahteve koji se javljaju i sa strane zaposlenih. Svakog meseca redovno svoje obaveze uplaćuje oko 90.000 korisnika.

Objašnjava da su dobrovoljni penzioni fondovi instrument dugoročne nebankarske štednje koje karakterišu direktne uplate članova fonda.

- Vi sve što uplatite, to ostaje samo vama i kada prođe period akumulacije, raspolažete tom imovinom u potpunosti -  precizirao je Đorđević.

Dobrovoljnost dinamike uplate

Dodaje da je posebna karakteristikatog instrumenta štednje, potpuna dobrovoljnost dinamike uplata. Individualni korisnik, nema obavezu da svakog meseca uplaćuje onoliko koliko je uplatio prethodnog i time neće izgubiti nijedno pravo. 

Neki fondovi, kaže imaju minimum uplate 1.000 dinara, neki 500 dinara mesečno i to je jedino ograničenje.

 

- Postoje poreski podsticaji, trenutno mislim oko 7.500 dinara koji se uplate iz plate kad uplati poslodavac. To se uplaćuje bez uplaćenih poreza i doprinosa i to je vid poreskog podsticaja na neku ličnu odgovornost. Dugoročno štednja je generalno jako veliki problem da je prihvatimo u sadašnjem trenutku - ukazuje Đorđević.

Navodi da je sve to posebno važno za ljude koji tek ulaze na tržište rada, koji bi trebali da kroz dugi proces akumulacije dok rade 20-30 godina da malim uplatama u tom dugom periodu ostvare značajnu sumu novca.

Prosečna starost članova dobrovoljnih fondova je 47 godina, najmlađi su bebe, a najstari član ima više od 90 godina.

Ukazuje da i ti podaci govore da se ljudi se relativno kasno sete da će u nekom trenutku doći do promena, ali da dobrovoljne penzije ne bi trebalo da budu i jedini izvor prihoda u trećem dobu.

- Još uvek se svi mi oslanjamo na državne penzije. Ovo treba da bude, kao nešto dodatno što nam omogućava da u tom trećem dobu starosti možemo s malo manje finansijskih briga da prođemo. Jeste da je prosečna starost članova fondova u procesu akumulacije nekih 47 godina, ali i prosečna starost našeg društva je, nažalost, malo demografski nepovoljna. Pozitivna je stvar što imamo skoro 1.000 članova mlađih od 19 godina - zaključuje Đorđević.

Naglašava i da je ovakva štednja bezbedna i da treba neprekidno imati u vidu da je reč o dugoročnoj štednji, pa da i sve rezultate treba posmatrati dugoročno.

- Međutim, čak i kada uključimo ovaj period koji je izrazito nepovoljan, ja vam kažem, uključujući to, posmatrajući sve u okviru industrije, svi fondovi koji operišu duže od deset godina su ostvarili dobitak i sačuvali su vrednost imovina - ističe Đorđević.

Da li su fondovi ispunili očekivanja

Za Fiskalni savet ti fondovi nisu ispunili očekivanja, jer uprkos poreskim olakšicama, kako ukazuju, nisu uspeli da se probiju na tržištu rada. To potkrepljuju time, da je tek svaki deseti zaposleni član nekog fonda.

Đorđević se ne slaže s tom ocenom i ističe da su poslednjih 15 godina dobrovoljni penzioni fondovi ipak ispunili svoju funkciju. 

- Poslednjih 15 godina, kad pogledamo podatke kako su oni raspolagali imovinom kojom je predata od strane članova fonda, oni su ispunili svoju osnovnu funkciju, a to je da su sačuvali vrednost imovine u odnosu na inflaciju. Kad proračunamo period poslednjih deset godina, imovina fondova je porasla za neka dva procenta više u odnosu na inflaciju. Znači, realni dobitak je neka dva procenta i na taj način je sačuvana kupovna moć tog novca koji su građani zaposleni predali fondovima - objašnjava viši savetnik Udruženja finansijskih institucija PKS-a.

Smatra i da je ocena Fiskalnog saveta, kako kaže "malo promašila poentu", zbog toga što je ocenjivana ukupna ispunjenost poreske reforme.

Pojašnjava da je prava poreska reforma o kojoj se razgovaralo pre 15 godina podrazumevala da postoji obavezni privatni fond, a da su fondovi koji sada postoje samo s dobrovoljnim uplatama. Ocenjuje i da se ne može ocenjivati procenat ljudi na osnovu dobrovoljnosti.

Ostavite komentar