Slobodno vreme > Lepota/Moda

Koliko je ISTEZANJE zapravo važno? Evo koje su NAJVEĆE PREDNOSTI i ima li istine u tome da je ono POTPUNO NEPOTREBNO

Istezanje, koje su koristi i kako pravilno da se istežemo otkriva Ivan Milević, profesor sporta I lični trener

Izvor: K1info

Autor: Simona Stanković

07/02/2024 > 17:01

podeli vest:

Koliko je ISTEZANJE zapravo važno? Evo koje su NAJVEĆE PREDNOSTI i ima li istine u tome da je ono POTPUNO NEPOTREBNO
Foto: Freepik.com/K1info


Istezanje nam retko padne na pamet. Možda je to razlog zašto su nam mišići vrata napeti ili nas bole leđa kada stignemo do kraja duge radne nedelje. Ili možda zbog toga osećamo ukočenost u kolenima posle treninga. Kakve benefite ima redovno istezanje reći će nam Ivan Milević, profesor sporta I lični trener. 

Od mnogih rutina koje treba da uvrstimo svake nedelje, istezanje je najverovatnije sporedno, a kako kaže poslednjih godina sve više čuje kako se ne treba istezati.

- Argumenti su prilično labavi i kruti. I ne, ne rade se istezanja da bi smanjili upalu. Ukratko, odgovor je i da i ne.
Usled sedentarnog života, ponavljajućih pokreta, visokog nivoa stresa, loše ishrane dešava se da se naruši držanje i da dođe do određenih kompenzacija u pokretu, a samim tim i u držanju. To dalje znači da su mišići sa jedne strane zgloba skraćeni, a sa druge izduženi. Primer ovome su recimo pomerena ramena u napred, usled prevelikog broja sati na telefonu, za računarom,neaktivnosti, tu vam se pred očima može javiti slika pogrbljene osoba za računarom
- navodi Ivan Milević. 

Tema istezanja je jako široka iz razloga što kada govorimo o istoj, mi zapravo govorimo o mobilnosti i fleksibilnosti tela.

- Dalje, možemo govoriti da se ova tema bavi zdravljem zglobova gde podrazumevamo da isti obavljaju funkciju za koju su dizajnirani.  Pokret predstavlja spoj neurološkog sistema i fiziološkog. Ako uzmemo za primer osobu koja radi za računarom, pretpostavka je da zglob ramena ne koristi za pun opseg pokreta, čime narušava funkcionalnost i skraćenje mišića, a sve to vodi dalje u povredu - kaže Milević. 

Što duže pojedinac radi u uslovima narušenog držanja, nervni sistem uči zadate pokrete i usvaja ih.Dolazi do nervne regulacije dužine mišića, čime se telo praktično prilagođava aktivnosti.

- Dakle, mišići sa prednje strane grudnog koša se skraćuju, dok se mišići leđa izdužuju. To dalje znači da će pojedinac neke dnevne zadatke raditi u uslovima kompenzacije i narušenog obrasca i time narušavati okolne zglobove. Glavno je pitanje da li je istezanje mišića u našem slučaju grudnih limitiran neurološlim faktorom ili je u pitanju krutost mišića. Odgovor je i jedno i drugo - ističe on za K1info.rs. 

Foto: Freepik.com

 

Različite metode istezanja daju različite rezulatate. U praksi se uglavnom koristi dinamičko aktivno, statičko aktivno i statičko pasivno istezanje.

- Ovo ne znači da je svakom skraćenom mišiću potrebno istezanje, možda mu samo treba vežba mobilnosti. Dakle nervni sistem štiti telo od povreda i prekomerno i forsirano istezanje, može samo upaliti neke sisteme za odbranu. Sa druge strane, ako je držanje pojedinca optimalno i opseg pokreta u zglobovima zadovoljavajući, istezanje nije potrebno - kaže Ivan profesor sporta I lični trener. 

 

Trening sa opterećenjem ne skraćuje mišić sve dok se radi u punom opsegu pokreta i time vežbači održavaju fleksibilnost.
Svakako vežbe istezanja ne mogu škoditi i vrlo su korisne.

- Na početku treninga se rade dinamičko aktivna istezanja, čime uvodite svoje telo adekvatno u trening. Statičko aktivno i pasivno istezanje radite na kraju treninga. Moj savet je da uradite testiranja koja se tiču opsega pokreta u zglobovima i time utvrdite da li vam je potrebno istezanje, vežbe mobilnosti ili samo dobro dizajniran trening snage - zakljuje naš sagovornik Ivan Milević, profesor sporta I lični trener.

Ostavite komentar