LEPA REČ i gvozdena vrata su SAMO BAJKA: Danas se najviše isplati biti GLASAN, BAHAT I BEZOBZIRAN

"Lepa reč i gvozdena vrata otvara", kaže stara narodna mudrost, ali čini se da to više ne važi, jer danas uglavnom samo oni koji su bučni, navalentni i drski uspevaju da ostvare svoje ciljeve. 

Ovo potvrđuju i stručnjaci koji kažu da je tokom poslednje decenije narušena bazična kultura komunikacije.

- Nažalost, na ovim prostorima smo najčešće učeni ili da ćutimo, trpimo, ne sukobljavamo se i "poštujemo" druge ili da samo agresivna komunikacija dovodi do efikasnog rešenja. Kada smo agresivni, insistiramo samo na sopstvenim pravima i ne poštujemo našeg sagovornika, dok se kod pasivne komunikacije ne zauzimamo dovoljno za svoja prava. Komunikacija je kao bombona, ako je suviše gorka ispljunuće nas, a ako je suviše slatka, progutaće nas - objašnjava za K1info Stefan Dimić, psihoterapeut.

On kaže da kao i u mnogim životnim situacijama ključ je u balansu i umerenosti.

- Postoji i treći vid komunikacije, koji deluje toliko jednostavno i očigledno, ali se veoma retko koristi. On podrazumeva zdravo zauzimanje za sebe, uz poštovanje sagovornika.  Ovaj vid komunikacije ima mnoge prednosti, poput lakšeg dolaženja do win-win pozicije, bolje se rešavaju problemi, završava se više poslova, manje je stresa i napetosti i međuljudski odnosi su generalno bolji - savetuje psihoterapeut. 

Ova vrsta komunikacije, dodaje on, se zove i asertivna komunikacija i ona je direktna, čvrsta, usmerena na rešenje, uzima u obzir druge ljude i traži se kompromis.

Na pitanje kako ovo izgleda u praksi, Dimić odgovara:

- Umesto što ćemo reći "Ti si jedan egocentrik koji samo želi da istera svoje", možemo reći "Smeta mi kada me prekidaš dok pričam". Umesto "Ti si sebičan jer si odbio da mi pomogneš", možemo reći "Razočarala sam se kada si mi rekao da mi nećeš pomoći". Kada imate konkretan problem, recimo na šalteru, gde deluje da vas osoba uopšte ne sluša ili ne vrednuje vaše mišljenje, možemo da kažemo "Razočaran sam zato što mi deluje da me u ovoj situaciji ne slušate. Voleo bih da probamo da nađemo neko rešenje za ovaj problem" - dodaje on.

Foto: Privatna arhiva

Pored izrečenog je podjednako važan i telesni stav. Dimić kaže da je poželjno da u komunikaciji  imamo jedan čvrst stav, nasuprot nesigurnog ili nabusitog, da koristimio umeren ton i jasno izražavamo svoje misli, a ne da mucamo i pričamo tiho, ili pak s druge strane da vičemo i zastrašujemo. 

- Naravno, postoje i situacije u kojima asertivna komunikacija ne daje rezultate, a to je kada i pored našeg upornog truda da nađemo rešenje za datu situaciju, osoba preko puta bezobzirno insistira na svojim pravima. U situacijama krajnje nužde je ponekad neophodno da pređemo u agresivniji stil, kako bi osoba preko puta uzela u obzir i naše potrebe - kaže on. 

U brojnim istraživanjima je pokazano da javne ličnosti i mediji oblikuju i ponašanje i komunikaciju publike. Danas se prvenstveno ističu osobe koje imaju izuzetno nerazvijenu kulturu komunikacije, a ovo nije rezervisano samo za "selebritije", nego i za sve ljude koji obavljaju javnu funkciju.

Foto: Pixabay.com

- Narodni parlament je možda i najbolje ogledalo kvaliteta komunikacije jednog naroda, a ono što vidimo je zaista za svaku osudu. Svi koji imaju bilo kakvu ulogu u medijskom i javnom prostoru imaju ogromnu odgovornost prema građanima ove zemlje. Mi, kao stručnjaci za mentalno zdravlje, svakodnevno primećujemo kako ljudi žive u sve gorem okruženju i samim tim mentalno zdravlje se neminovno narušava. Ovo dovodi do velike netrpeljivost koja se svakako preliva u domen komunikacije. Uzroci za narušenu kulturu komunikacije su mnogobrojni i treba im sveobuhvatno pristupiti kako bismo mogli da razumemo ovaj fenomen i popravimo postojeće stanje - zaključuje naš sagovornik. 

S tim u vezi, kaže Dimić, "pokazivanje zuba" i zastrašivanje može da dovede do što većeg jaza između ljudi, a ne njihovog razumevanja i povezivanja:

- Možda malo utopijski zvuči, ali odgovornost svih nas je da budemo svesni ovog problema i potrudimo se da ćošak sveta u kome živimo bude makar malo bolje mesto.

S druge stran, psihoterapeut Irena Pilipović dodaje za naš portal da ipak iskustva ljudi i neka uverenja utiču na odabir komunikacije kojom se služimo.

- Ukoliko ljudi nakon nekoliko iskustava shvate da su uspeli da ostvare svoj cilj nekom "grubom" komunikacijom, oni će je verovatno koristiti. Međutim, dešava da to bude kontraproduktivno i da je poželjno ponekad "spustiti" loptu. Teško je odrediti šta je poželjna komunikacija i sve zavisi od tipa ličnosti, kao i same situacije u kojoj se nađemo - dodaje ona. 

Ostavite komentar

Jelena

U privatnoj ordinaciji, moj sin, punoletan je pacijent,Platio pregled, analize i dobio terapiju od koje se počelo gušenje. Sam je pozvao i rekao sekretarici o čemu se radi. Ona kaze da ne moze da kontaktira lekara. Da zakaze za sedam dana kontrolu. Onda ja pozovem i objasnim, lakar se javio odmah?! Moj sin mi objasnjava da je sve uradio kako treba. I jeste. Bio je fin. Ja sam shvatila da moram da ga štitim i ako ima 22 godine jer je lepo vaspitan.

10.02.2023 09:12

0 0 Odgovori