BLIŽI SE VAŽAN DAN U MANASTIRU TUMANE: Ovo svi vernici na vreme treba da znaju

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 22. novembra obeležavaju praznik posvećen Svetom Nektariju Eginskom, jednom od najvećih iscelitelja u istoriji hrišćanstva.

Prema verovanju, moleći se Svetom Nektariju mnogi vernici uspeli su da se izleče od teških bolesti.

U manastiru Tumane kod Golupca toga dana biće služena Sveta Liturgija u 09.00 časova, a u nastavku i jelej osvećenje za Svetog Nektarija – Sveta tajna osvećenja ulja (jeleja) koja se sastoji iz više molitava sveštenika i pomazivanja bolesnika osvećenim uljem, za isceljenje duše i tela.

 

 

Svima prisutnima biće podeljeni osveštano ulje i brašno na blagoslov, a ko želi može pored brašna, poneti i ulje i brašno na blagoslov.

Pomoć od Svetog Nektarija najviše traže oboleli od kancera i drugih malignih bolesti.

Prema verovanju, prvo čudo se desilo onog dana kada se Sveti Nektarije upokojio: neko je slučajno stavio njegov džemper na krevet bolesnika pokraj njega, paralizovanog u donjem delu tela, i bolesnik se u tom momentu izlečio.

Taj dan je i slava Instituta za onkologiju Kliničkog centra Srbije, pošto se veruje da Sveti Nektarije Eginski može da izleči i kancer.

Ko je bio Sveti Nektarije?

Sveti Nektarije bio je pravoslavni teolog i svetitelj, rođen pod imenom Anastasije Kefalas.

Rođen je 1. oktobra 1846. u Trakiji u siromašnoj porodici. Nakon osnovne škole, preselio se u Carigrad, a 1866. godine prešao je u grad Hios, gde je radio kao učitelj. Posle deset godina službe, zamonašio se i uzeo ime Lazar.

Foto: Youtube PrintScreen/Телевизија Храм

Godine 1877. primio je monaški postrig pod imenom Nektarije, i jerođakonski čin. Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Atini. Već iduće godine, 1886, rukopoložen je u čin sveštenika.

Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. 1889. godine, izabran je za mitropolita Pentapolskog.

Nektarije je 1892. godine primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894-1908. vodio je teološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski.

Preminuo je u Atini, 8. novembra 1920. godine, od raka prostate. Kanonizovan je 1961. godine od strane Carigradske patrijaršije.

O čudesnom svedočanstvu iz manastira Tumane možete pročitati u našoj odvojenoj vesti.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar