SPEKTAKL MOŽE DA POČNE! Finale MUNDOBASKETA u kom je predodređeno da SRBIJA SLAVI

Došao je i taj dan, predugo očekivan - košarkaši Srbije od 14.40 časova u Manili igraju protiv Nemačke za titulu svetskog šampiona. Tu titulu čekamo od 2002. godine, kada smo je poslednji put osvojili u Indijanapolisu - doduše, tada pod imenom Jugoslavija.

Dakle, od osamostaljenja 2006, mi priželjkujemo da se popnemo na svetski tron i pod imenom Srbija, odnosno da okrenemo novu stranicu istorije.

A kad smo već kod istorije, treba još napomenuti da je Manila već bila srećna za košarkaše sa ovih prostora - reprezentacija Jugoslavije je jedno od dosadašnjih pet svetskih zalta osvojila upravo u glavnom gradu Filipina 1978. godine.

Naravno da je želja svih nas da se to ponovi, iako je, mora se priznati, malo ko u Srbiji uopšte i očekivao da će Orlovi stići čak do finala ovog Svetskog prvenstva. Nije tu bila reč samo o nama - pošto je najbolji košarkaš sveta Nikola Jokić saopštio da ovog leta neće biti u službi nacionalnog tima i srušio naše snove (sram nas bilo, umesto da verujemo Svetislavu Pešiću i ekipi), Srbija je istog trenutka pala u drugi plan i u očima svetske javnosti.

Usledili su potom otkazi Nikole Kalinića, Vasilija Micića i Nemanje Nedovića, kao i povređenih Vladimira Lučića, Alekseja Pokuševskog i Ognjena Jaramaza, pa je Srbija pred odlazak na Mundobasket bila tek deveti favorit za zlato, bar po mišljenju FIBA.

Međutim, Pešić je očito okupio dvanaestoricu ratnika koji su bili spremni da iz drugog plana naprave nešto o čemu će generacije pričati.

Za razliku od prošlogodišnjeg tima koji je prema mnogima bio najveći kandidat za zlato na Evrobasketu, u ovogodišnjem sastavu su samo Dejan Davidovac, Vanja Marinković, Dušan Ristić, Marko Gudurić i Nikola Milutinov. Ali, izgleda da je to i više nego dovoljno - pa i bolje do toga, jer evo Orlova u današnjem finalu.

Momci su odradili poslednji trening, atmosfera ja na zavidnom nivou, a reprezentativcima je svakako u mislima Boriša Simanić, koji se dobro oporavlja pošto mu je odstranjen bubreg. Uostalom, oni i ne kriju da im poruke koje im Boriša šalje daju dodatni motiv kada istrče na teren.

I sad, na kraju, šta će biti potrebno za zlato? Motiva je na pretek, tu nema sumnje, ali je sasvim sigurno da ih pregršt imaju i Nemci...

Da se onda pozabavimo taktikom, to jest, ne mi - nego selektor, on je i doveo Orlove do finala - ako nešto treba da presudi pored motiva, to je svakako način na koji će biti pripremljana utakmica.

Foto: Starsport

- Ključ je pre svega odbrana, i tu nema nikakvih dilema. Pokazali smo da iz odbrane možemo da kreiramo napad i tranziciju. Do sad smo vodeći u smislu poena koje postižemo u tranziciji. Nemamo tu visinu i fiziku koju imaju Nemci jer su na svim pozicijama zaista snažni, ali imamo nešto što nas karakteriše, a to je da imamo kvalitet predviđanja i da dobro čitamo situaciju. To je košarkaška inteligencija, ali inteligencija bez borbenosti i zalaganja ne pomaže. Poslednja je utakmica, nema više. Igrači se ni do sad nisu žalili. Poslednja utakmica, poslednje veče, dobro spavanje, dobra priprema i to je to - zaključio je Svetislav Pešić pošto su momci odradili poslednji trening.

Pa dobro, nema više. Ajde onda od 14.40 da Orlovi to završe kako bismo želeli i oni i mi, pa da se posle meča hvalimo da niko nema što Srbin imade - šest titula svetskog šampiona, to bi bio rekord. Nije da ih pritiskamo, nego eto, ako može - bilo bi lepo.

Ostavite komentar