Srbija nema REGISTAR NASILNIKA, a najveći STRAH kod ŽENA nastaje kada PRIJAVE NASILJE: Kako stati na put FEMICIDU?

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov u emisiji "Uranak" na televiziji K1 je rekao da u Srbiji ne postoji registar onih koji su odgovorni za femicid, kao ni jedinstveni registar nasilnika!

On je, ipak, veruje da će tokom kampanje "Stop femicidu" uspeti da se reši to pitanje.

- Statistika pokazuje da je trend ubijanja žena u Srbiji nastavljen u proteklih deset godina. Čak 300 žena je ubijeno u bračnom i vanbračnom odnosu i to je činjenica naspram koje mi iskazujemo visko nezadovoljstvo. Kao društvo i država, iskazujemo nepristajanje i smatramo da je tako nešto ne prihvatljivo za jednu demokratsku državu. U tom smislu, Vlada Republike Srbije i Skupština je napravila čitav niz koraka da se određeni institucioni mehanizmi uspostave kada je u pitanju zaštita žrtava i da se uspostave politike i mere koje će prevenirati ovu vrstu zločina sa kojim se mi kao država i društvo suočavamo i danas smo tu da ukažemo na važnost ovog društveno ne prihvatljivog ponašanja pojedinaca, ali i da osnažimo politike osvešćivanja kada su u pitanju žene i deca - kaže Tomislav Žigmanov.

On objašnjava na koji način treba podizati svest kod građanja i osnažiti osvešćivanje.

- Sigurno da postoji više vrsta aktivnosti koje treba da razvijemo kada su u pitanju borba protiv femicida. Zakonodavni okvir vrlo jasno ističe zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Markirani su svi nedopustivi oblici polnog uznemiravanja, svaka vrsta zlostavljanja kada je u pitanju rod i pol, odnosi naspram različitih životnih dobi žena, tu postoje vrlo jasna postupanja i mehanizmi - objasnio je Žigmanov, i dodao:

- Postoji pravo žrtve da iskaže svoju ugroženost. Vidimo da postoji neefikasnost čitavog sistema i mi kroz ovu kampanju "Stop femicidu", hoćemo da ohrabrimo one koje su objekti agresivnog, netolerantnog zlostavljanja i ponašanja i da nedvosmisleno i jasno prijave nasilje, ali i da oni koji postupaju po prijavama, shvate ozbiljnost situacije.

Foto: Freepik.com

Da stvar bude gora, najveći strah kod žena nastaje kada prijave nasilje.

- Treba detabuizirati tu vrstu problema i ukazujemo na važnost okoline, porodice šire i uže, susedstva, šire zajednice da kontinuirano, a ne samo kada se nasilje dogodi, stvarimo ambijent koji će afirmisati tolerancija – kaže ministar i objašnjava šta se u proteklih godinu dana uradilo za stvaranje takvog ambijenta:

- Uradili smo čitav niz aktivnosti kada je u pitanju afirmacija tolerancije. Sada smo u jeku jedne kampanje povodom 75 godina donošenja univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Sprovodimo kampanju 75 dana do 75 godina, radimo na afirmaciji kulture ljudskih prava kroz različite organizacije događaja, kroz ukazivanja na potrebu, prilagođavanja našeg zakonodavnog okvira međunarodnim standardima. Ukazujemo na važnost da se u lokalnim zajednicama kreiraju politike koje će biti u funkciji afirmacije kulture ljudskih prava, međusobnog uvažavanja, tolerancije i sprečavanje bilo kakvih netolerantnih i agresivnih nasilnih koraka - objašnjava ministar.

Kao dokaz da može da se postigne rezultat, objašnjava ministar je i Kragujevac, u kome nije zabeležen slučaj femicida

- U Kragujevacu, godinama ima izostajanje femicida. On je dobar primer, kako možemo da afirmišimo da i druge lokalne zajednice pokušavaju, da kroz lokalnu administraciju i kroz stvaranje sigurnog prostora za žene (Centara za socijalni rad, policije, osiguravanje prostora za žrtve nasilja kroz sigurne kuće), postoje vrlo jasne sinhronizovana delovanja svih institucija u strukturi zaštite naspram žrtve, da oni budu sinhroni i da budu efikasni. Na taj način odajemo priznanje Kragujevcu, ali podstičemo i druge lokalne samouprave - dodaje Tomislav Žigmanov.

Na pitanje voditelja, zbog čega muž koji je zlostavljač ostaje u stanu, dok zlostavljana žena ide u sigurnu kuću, ministar kaže:

- Dok se mehanizmi procesuiranja krivičnih dela ne dovedu do kraja, mi morao da ukazujemo na potrebe alternativnih rešenja. Postoje patrijahalni obrasci, činjenica vlasništva na imovinom, obično su muškarci vlasnici nekretnina. Žrtva mora biti zaštićena i sigurno je da postoje nedovoljni mehanizmi zaštite. Mora da bude uspostavljen način da žrtva ni na koji način ne trpi bilo kakav vid štete.

Cilj kampanje je da se nađu adekvatna rešenja za probleme femicida u našoj zemlji.

- Mi ne možemo svaki grad i svaku lokalnu samoupravu sa ovom kampanjom pokriti. Imaćemo jedan deo koji će se odnositi na medije, ali sigurno da smo izabrali regionalne centre i da će na naše panele u Kragujevcu, Nišu, biti pozvani predstavnici manjih lokalnih samouprava koji će kao aktivni učesnici na tim panelima i moći će da vide šta su izazovi i šta su potrebni koraci koje trebamo činiti kada je u pitanju adekvatno rešavanje ovog problema. Otišli smo i u prostore koji imaju multi etnički sastav i koji nisu često u fokusnom interesu, kao što je Novi Pazar. Na taj način želimo poslati poruku da je ovo fenomen koji je disperziran na čitavu teritoriju, kao i da moramo graditi politike, donositi odluke, stvarati preventivne mere, ambijent, stvarati mehanizme za zaštitu, kako bi u svakom gradu stvorili ambijent kao u Kragujevcu - objašnjava on. 

Foto: Pixabay.com

Ministar ističe da se mora regulisati medijsko izveštavanje o femicidu, koje je ponekad veoma senzacionalno.

- Ova kampanja ima za cilj važnost i odgovornog pristupanja svakog subjekta u procesu zaštite žrtve, kako bi se na kraju ona zaštitila od daljeg zlostavljanja ili ne daj Bože, ubistva. Na našim panelima će se o tome razgovarati u koji su uključeni, Ministarstva za socijalna i boračka prava, Pravde, MUP-a, lokalne samouprave, civilna društva, Akademske zajednice i predstavnici medija. Treba uspostaviti način i protokol izveštavanja o žrtvama nasilje ili samim ubistvima, jer neki put ima u tim situacijama ekskluzivizma, senzacionalizma, nećemo reći ohrabrivanja, ali na društvenim mrežama uz komentare možemo da vidimo slavljenje onih koji su zločin činili ili pozitivno iskazivanje stavova - dodaje ministar.

- To je deo zakonodavnog okvira, taj Institut će se verujem javno uskoro i uspostaviti, da postoji registar svih onih, kao što postoji Javni registar pedofila, tako ćemo nastojati da i ova pojava u našem društvu ima završnicu ili jedan od krakova završnice - kaže ministar.

On  dodaje koja je najveća prepreka do sada bila što Srbija nema registar nasilnika.

- Intersektorski je to podeljeno, sa jedne strane imate MUP koji bi trebao da vodi registar svih ubijenih žena na osnovu zlostavljanja nasilja koje je rodno utemeljeno i sa druge strane, da imate popis svih muškaraca koje su vršili rodno, polno uznemiravanje, a koje ne mora da uvek imaju smrtni ishod. To je posao Javnog tužilaštva, koje treba da zajedno sa Ministarstvom pravde učine. Po Zakonu o sprečavanju porodičnog nasilja, ti Instituti su predviđeni i mi ćemo kroz ovu kampanju probati da ubrzamo proces da se tako nešto realizuje - zaključio je ministar Tomislav Žigmanov u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar