Zašto ne treba preskakati DORUČAK, ŠTA JE INSULINSKA REZISTENCIJA i kako se izboriti s bolestima 21. veka

Sada imamo decu koja boluju od dijabetesa tipa 2, sve se promenilo poslednjih par decenija, poručuju gosti "Uranka"

Insulinska rezistencija, stanje u kojem ćelije tela ne reaguju adekvatno na insulin, postaje sve veći zdravstveni problem među decom i mladima. Ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih oštećenja organa i, na kraju, do dijabetesa tipa 2.

Kako nastaje ovo stanje i može li se pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću držati pod kontrolom, u emisiiji "Uranak" na televizijii K1, razgovarali smo sa prof. dr Srđanom Popovićem i Damirom Bračićem, nutricioniistom i fitnes instruktorom.

Šta je insuliska rezistencija?

Bolest modernog doba

- Kada sam ja počinjao pre 40 godina, postojao je tip 1 dijabetes do 30 godina života. Sve preko tridesete godine bio je tip 2 dijabetes. Sve je krenulo nekontrolisano, jer sada imamo decu koja boluju od dijabetesa tipa 2, a imamo osamdesetogodišnjake koji imaju tip 1, gde ne postoji nimalo insulina, dok kod tipa 2 postoji, mada u malim količinama i ne dovoljno. To znači da su se kriterijumi toliko izmešali da je naučna javnost u šoku kako to tumačiti. Da li će biti latentni dijabetes ili intolerancija na glukozu?
Šta utiće na insulinsku rezistenciju...kaže Popović.

Zagađena sredina, stres... Bilo je stresova i ranije, ali ne toliko. Mi smo u konstantnom stresu, mada ne uvek životno ugrožavajućem. Od škole pa do posla, dovoljno je samo da izađete na ulicu i već ste pod stresom zbog saobraćaja. Drugi faktor je ishrana: loša ishrana i nedovoljna fizička aktivnost.

Damir Bračić ističe da određeni simptomi insulinske rezistencije mogu da se reše.

- Ako se promeni ishrana, simptomi poput drhtavice mogu se rešiti. Doručak, iako se može preskočiti, može biti koristan za zdravu osobu. Osoba koja ima svoje obaveze može slobodno ustati ujutru i jesti kasnije. Međutim, ako uzima lekove, onda bi trebalo da doručkuje, jer može doći do hipoglikemije. Ako baziramo ishranu na smanjenim ugljenim hidratima, s obzirom na to da većina ljudi vodi neaktivan životni stil, moramo ih zaraditi, taj šećer, moramo ga potrošiti - dodao je.

Ovsene pahuljice su trend

Ovsene pahuljice ne treba da jedemo. Ono što se uglavnom preporučuje je da čim ustanete ujutru, u prvom satu, morate da jedete. Međutim, to nije slučaj. Druga stvar koju treba naglasiti je da nije obavezno da jedemo ugljene hidrate za doručak. Telo već ima zalihe ugljenih hidrata, šećera u sebi, poručuju gosti televizije K1.

Ovsena kaša u sebi sadrži ovsene pahuljice, voće i grčki jogurt, dok sa druge strane imate obrok sa jajima, sirom, povrćem. Taj obrok sa povrćem je nutritivno mnogo bogatiji od ovsenih paljica. On ima više minerala i vitamina, od kojojih naše telo funkcioniše. Što automatski ima manje insulina. Manje se opterećuje krv sa ugljenim hidratima. Osobe sa insulinskom rezistencijom uglavnom ne mogu da prime, glukozu, dok telo pravi začarani krug, gde jetra pravi proces neugogeneze ne bi li gurno te šećere u ćeliju.

Izbacivanje šećera

Postoje dve faze lučenja insulina. Prvo lučenje se dešava desetak minuta nakon toga se sekretuje novi insulin, i u jednom trenutku dolazi do vrhunca, koji on može da sprovede taj šećer do ćelije, ali nam taj šećer ne treba. Mi šećer moramo da zaslužimo, da ga trošimo, a to znači da moramo da treniramo, da se krećemo. Ne možemo da jedemo dezert ako nismo prethodno potrošili šećer.
Da bi se potrošile rezerve iz mišića, potrebno je da ugljene hidrate ne jedemo tri dana uopšte, poručuju gosti "Uranka".

Ishrana prema krvnoj grupi

Za sada pomaže do određene mere. Nije presudno. Osobe koje su A krvne grupe više se koriste veganskim načinom ishrane. Oni jedu meso i ribu, ali konzumiraju manje svinjetine i imaju ograničenu sposobnost apsorpcije sira. B krvna grupa može više jesti sireve, kaže nutricionista.

Doktor objašnjava i da jetra više nije rezervoar šećera.

- Ranije se mislilo da je jetra rezervoar šećera, i da rezerva glikogena se isprazni tokom noći. Insulin omogućava glukozi da uđe u ćeliju, gde je ćelija gradivni materijal, to je naša energija. U insulinskoj rezistenciji dolazi do viška insulina. Zato je taj fini senzitivni mehanizam izbacivanja insulina po potrebi. Samim tim, taj višak insulina pravi druge probleme. Kod žena, to su policistični jajnici. Sa druge strane, Hašimoto tiroiditis je jedan od problema - dodao je Popović.

Mnogo veći broj žena ima insulinsku rezistenciju, jer one imaju mnogo više komplikacija od nje. Prvenstveno, utiče na reproduktivne organe. Muškarci nemaju taj problem što se tiče insulinske rezistencije, čulo se u emisiji.

Simptomi insulinske rezistencije

Uporna gojaznost, osećaj konstantne gladi, insulin može da napravi akne na licu, posebno kod dece u pubertetu. Kod devojčica može doći do problema sa menstruacijom. To bi bile neke manifestacije koje uglavnom ukazuju na nešto - zaključio je prof. dr Srđan Popović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Tagovi: