GURAO MI GLAVU U FRITEZU, OKO SU MI JEDVA SPASILI Ispovest majke Stefana poginulog u padu nadstrešnice

- Prošla godina je bila godine tuge, bola i neshvatljivog iskušenja koje sam dobila od Boga. Pomislila sam da ne može ništa gore da mi se dogodi nakon što me je kolega na radnom mestu unakazio od batina. Učila sam ponovo da govorim, a kada sam malo došla sebi i stala na noge, dočekao me je gubitak mog Stefana.

Čekam ga da dođe

Ovim potresnim rečima u suzama počela je svoju ispovest za Kurir Dijana Hrka (47), majka Stefana Hrke (27) iz Beograda, jedne od 15 žrtava u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Nesreća se dogodila 1. novembra nekoliko minuta pre podneva, a Stefan Hrka je u tom trenutku bio na stanici i čekao devojku. Ispod ruševina izvučen je među prvima, ali nažalost nije mu bilo spasa.

- Čekam ga i nadam se da će odnekud doći. Ne mogu da se pomirim s tim da ga više nema. Po nekoliko puta na dan pričam sa njegovom fotografijom koju smo uramili nakon što je nastaradao - kaže Dijana i nakon bezbroj uzdaha nastavlja:

- Ispričam mu ceo moj dan i planove koje imam. Skoro svaki dan sam na groblju, dugo razgovaramo, kao nekada. Njega više nema i srce mi je slomljeno.

Dijana je potom skupila snagu da progovori o jezivom napadu koji je doživela u septembru 2023. godine, kada ju je napao kolega, dok je radila u jednoj piceriji u Beogradu.

- Nisam imala snage da pričam o tome. Trudila sam se da zaboravim da se to dogodilo. Međutim, kada sam izgubila dete, mog Stefana, odlučila sam da treba da se priča. Ne mogu više da ćutim - kaže ova hrabra žena dok joj drhti glas, ali se bori i nastavlja:

- Mogao je da me ubije. Kolega, za koga su svi znali da je problematičan, napao me je tokom radnog vremena. Ni sama nisam znala šta me je snašlo kada je počeo da me udara i vuče po lokalu.

Kako kaže, pomahnitali muškarac koji je tri godine stariji od nje, stavljao joj je čak i glavu u fritezu, gde se peče pomfrit.

- Ne znam šta bi bilo od mene da nije bilo drugih kolega koji su nekako uspeli da ga obuzdaju i pozovu policiju i Hitnu pomoć. Za to vreme dobila sam brutalne batine. Jedno oko nedeljama mi je bilo zatvoreno, sva sreća pa nisam ostala bez oka, a nosila sam i kragnu za vrat. Od udaraca sam imala i problema sa govorom i sa hodanjem - kaže Dijana i dodaje da je dugo bila na bolovanju i oporavku.

- Učila sam ponovo da govorim, a Stefan i mlađi sin su sve vreme bili uz mene. Pošto nisam mogla da radim i doprinosim finansijski u tom periodu, Stefan nam je plaćao stan i stalno je bio sa nama - prisetila se.

Pala je konstrukcija

Dijana Hrka navodi da je mislila da je to najgore što može da joj se dogodi u životu.

- Kada sam to preživela, rekla sam sebi: "Dobro je Dijana, nema više šta da te snađe, od ovoga gore ne može". Zbog cele te situacije otišla sam u Hrvatsku da radim sezonu i uspem potpuno da se oporavim. Međutim, po povratku u Srbiju dočekala me je zla sudbina - kaže ona i objašnjava:

- Bila sam u potrazi za stanom, dok sam se uselila i smestila, plan je bio da se vidim sa Stefanom. Tokom jednog razgovora rekao mi je: "Iznenadiću ja tebe!". I nažalost, iznenadio me je. Pala je ta konstrukcija i ubila mi je dete. Više ga nikada neću videti i trudim se da to razumem i prihvatim, ali mi ne ide. Nikada neću moći da prežalim i prihvatim činjenicu da ga više nema - očajna je majka.

Kako objašnjava Dijana Hrka, napad na nju na radnom mestu samo godinu dana pre trgedije u kojoj je ostala bez sina, ostavio je velike posledice na njeno zdravlje.

- Dugo sam se borila s tim strahovima, a onda mi je lekar savetovao i da posetim psihijatra. Nekako sam sebi tada obećala da moram sama da stanem na svoje noge. Sebi sam, takođe, rekla da ću se fokusirati, oporaviti i da ću sama prevazići sve probleme. Taman sam počela "normalno" da živim, a dočekalo me je ono najgore.Ostala sam željna svog deteta. Porodica i prijatelji, kada se dogodila nesreća u Novom Sadu, samo su me pitali: "Da li ima još nešto da ti se desi, ženo?". Nesreća za nesrećom - zaključuje Dijana.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar