TONINO PICULA Apsolutno pogrešan izbor Evropskog parlamenta za SRBIJU

Evropska unija se dugo smatrala simbolom stabilnosti i ekonomskog napretka u svetu punom nestabilnosti i previranja, naročito u regionima poput Zapadnog Balkana, gde se obećanje članstva u EU posmatralo kao mogući put ka trajnom miru i prosperitetu. Međutim, poslednja dešavanja bacaju senku na kredibilitet EU u Srbiji, zemlji koja se sada nalazi na važnoj prekretnici. Postavljanje hrvatskog poslanika u Evropskom parlamentu, Tonina Picule, za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, jeste zabrinjavajući potez koji, umesto da podstakne saradnju, preti da dodatno udalji Srbiju i smanji ionako nisku podršku za proces pristupanja EU.

U trenutku kada se budućnost Srbije unutar evropske zajednice ozbiljno dovodi u pitanje, pri čemu podrška članstvu u EU među građanima Srbije pala ispod 50%, imenovanje Picule—figure koja se u Srbiji široko doživljava kao antagonistička i destruktivna—samo produbljuje skepticizam i nezadovoljstvo prema EU. Za mnoge u Srbiji, ova odluka odiše političkom neosetljivošću, ako ne i otvorenom provokacijom, i rizikuje da zemlju još više usmeri ka Rusiji i Kini.

 

Foto: Privatna arhiva

Put Srbije ka članstvu u EU je dug i pun izazova. Javna podrška za pristupanje postepeno opada, naročito zbog onoga što mnogi Srbi vide kao stalne i nepravedne zahteve iz Brisela, često opisivane kao „uslovljavanja“ ili čak „ucene“. Postavljanje Tonina Picule za izvestioca za Srbiju ne doprinosi ublažavanju ovih zabrinutosti. Štaviše, verovatno će ih dodatno pojačati.

Piculina karijera u Evropskom parlamentu, naročito njegov rad na Zapadnom Balkanu, sugeriše da on nije osoba koja je najbolje opremljena da vodi Srbiju ka bližoj integraciji sa EU. Ranije je bio izvestilac za Crnu Goru, kao i član delegacije za odnose sa BiH. Dve zemlje koje, uprkos godinama angažmana EU, i dalje tavoru u političkoj disfunkciji i ekonomskoj stagnaciji. Njegov mandat u ovim ulogama bio je obeležen nedostatkom konkretnih rezultata, a malo je razloga za verovanje da će njegov pristup Srbiji biti uspešniji.

Još gore, Picula je godinama iznosio niz izjava koje su u Srbiji protumačene kao otvoreno neprijateljske. Na primer, više puta je kritikovao spoljnu politiku Srbije, naročito njen odbijanje da se u potpunosti uskladi sa sankcijama EU prema Rusiji, i često je prikazivao odnos Srbije sa EU u izrazito negativnom svetlu. Takva retorika, u kombinaciji sa njegovim isticanjem da je ponosan što je kao Hrvat učestvovao u Domovinskom ratu —čini da se njegovo imenovanje doživljava kao politički potez koji bi mogao dodatno pogoršati odnose između Beograda i Brisela.

 

Odnosi između EU i Srbije već neko vreme se pogoršavaju, što se ogleda u već pomenutoj opadajućoj javnoj podršci za članstvo u EU. Manje od polovine građana Srbije koji podržavaju pristupanje EU, oštar je pad u poređenju sa entuzijazmom koji je postojao pre deset ili dvadeset godina.

Lideri Srbije, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, više puta su izražavali nezadovoljstvo onim što smatraju dvostrukim standardima EU. Brisel je optužen za nametanje uslova Srbiji koji se ne primenjuju tako strogo na druge zemlje kandidate, naročito po pitanju Kosova. Mnogi u Srbiji smatraju da EU nije bila neutralni posrednik u sporu oko Kosova, već da je favorizovala Prištinu na način koji je štetan za srpske interese.

U ovako već napetom kontekstu, Piculino imenovanje doliva ulje na vatru. Njegova percepcija kao arogantnog političara, njegov nedostatak uspeha u prethodnim balkanskim ulogama čine ga duboko podeljenom figurom u Srbiji. Nije tajna da su odnosi između Srbije i Hrvatske i dalje zategnuti, čak i decenijama nakon ratova iz devedesetih. Za mnoge Srbe, postavljanje hrvatskog političara na čelo procesa integracije Srbije u EU doživljava se kao uvreda i provokacija, a ne kao gest dobre volje.

Tonino Picula iza sebe ima karijeru koja ne obećava mnogo optimizma kada je reč o njegovoj sposobnosti da podstakne konstruktivan dijalog potreban da bi se proces pristupanja Srbije EU nastavio. Kao izvestilac za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, nadgledao je stagnaciju i propuštene prilike. Obe zemlje i dalje su u političkom haosu, dok im je članstvo u EU sve dalja perspektiva.

 

U Crnoj Gori, angažman EU nije uspeo da reši duboko ukorenjene političke podele, a demokratske institucije u zemlji ostaju krhke. Slično, u Bosni i Hercegovini, strategija EU—koju su u velikoj meri nadgledali akteri poput Picule—nije uspela da donese ikakve reforme, a zemlja ostaje podeljena između etničkih grupa i politički paralizovana.

Štaviše, Picula je dosledno zauzimao tvrdi stav prema spoljnoj politici Srbije. Takav nepopustljiv pristup teško da će mu doneti prijatelje u Beogradu, gde vlada vidi svoju multivektorsku spoljnu politiku kao pragmatičan odgovor na složen geopolitički kontekst.

Picula se takođe izjašnjavao o unutrašnjoj politici Srbije na način koji nije prihvatljiv. Bio je oštar kritičar srpske vlasti, optužujući je za nazadovanje u pogledu demokratije i ljudskih prava, često otvoreno podržavajući opoziciju. Njegov konfrontacijski stil ne doprinosi vrsti konstruktivnog angažmana koji je potreban za napredak u procesu pristupanja Srbije EU.

Za EU, postavljanje Picule za izvestioca za Srbiju moglo bi se pokazati kao ozbiljna greška. U Srbiji se njegovo imenovanje već tumači kao provokacija, umesto kao znak dobre volje ili partnerstva. Srpski mediji su brzo ukazali na brojne načine na koje su Piculine izjave i postupci tokom godina doživljeni kao neprijateljski prema interesima Srbije.

U trenutku kada EU treba da učini sve što je u njenoj moći da zadrži Srbiju na putu ka članstvu, ovaj potez rizikuje da zemlju dodatno udalji. Uticaj EU u Srbiji već dugo opada, dok Rusija i Kina popunjavaju prazninu. Moskva i Peking uspešno su uspostavili veze sa Beogradom putem ekonomske saradnje, vojnih partnerstava i diplomatske podrške po pitanju Kosova. Ako EU nastavi da udaljava Srbiju, mogla bi izgubiti ključno geopolitičko uporište na Zapadnom Balkanu.

Ako EU zaista želi da zadrži Srbiju u svojoj orbiti, mora da preispita svoj pristup. Put Srbije ka članstvu u EU bio je dug i frustrirajući, i jasno je da trenutna strategija ne daje rezultate. Postavljanje figura poput Picule, koji se doživljavaju kao pristrasni i neprijateljski nastrojeni, samo produbljuje osećaj otuđenosti kod mnogih u Srbiji.

 

Ono što je potrebno jeste nijansiraniji i konstruktivniji pristup—onaj koji uzima u obzir legitimne zabrinutosti i aspiracije Srbije, umesto da nameće rešenja odozgo koja verovatno neće biti prihvaćena. EU mora da angažuje Srbiju kao partnera, a ne kao problem koji treba rešiti. Samo izgradnjom poverenja i pokazivanjem da je zaista posvećena evropskoj budućnosti Srbije, EU može da preokrene trenutnu negativnu dinamiku.

Imenovanje Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju predstavlja problematičan potez, koji bi mogao ozbiljno da se obije o glavu. U trenutku kada je podrška za članstvo u EU u Srbiji na istorijskom minimumu, ova odluka rizikuje da dodatno otuđi zemlju koja je ključna za stabilnost Zapadnog Balkana. Ako EU ne bude pažljiva, mogla bi se naći u situaciji da je gurnula Srbiju u naručje svojih geopolitičkih rivala, Rusije i Kine, s dugoročnim posledicama po region i celu Evropu.

Kako bi to izbegla, EU mora da preispita svoju strategiju i da se prema Srbiji odnosi sa većom pažnjom i poštovanjem. Samo na taj način može da zadrži Srbiju na putu ka članstvu i očuva svoj uticaj na Balkanu.

 

Dr Orhan Dragaš je srpski stručnjak za bezbednost i međunarodne odnose. Osnivač je i direktor Međunarodnog instituta za bezbednost

Ostavite komentar