Fizička neaktivnost je četvrti FAKTOR RIZIKA ZA SMRT: Zašto i KOLIKO često treba da VEŽBAMO

Više od trećine odraslog stanovništva je fizički neaktivno, pokazuje statistika.

Koliko je to opasno najbolje pokazuje podatak da je Svetska zdravstvena organizacija fizičku neaktivnost smestila na četvrto mesto rizičnih faktora koji uzrokuju smrt.

Ovaj problem uzeo je maha i među decom pa u svetu više od 42 miliona mališana ima prekomernu telesnu težinu, a stručnjaci tvrde da je jedan od razloga za veliki broj gojazne dece u Srbiji i mali broj časova fizičkog vaspitanja.

Kako da se aktiviramo i popravimo svoje fizičko i mentalno zdravlje, u emisiji „Uranak“, otkrila je profesorka fizičke kulture Tamara Ratković.

- Procenat ljudi koji se bave rekreativnim sportom iz godine u godinu se povećava. To možemo da vidimo po parkovima, stazama, teretanama i fitnes klubovima, kojih ima sve više, što je jako dobra stvar, ali isto tako možemo da vidimo sve više ljudi koji po ulicama trče. Koliko god da su podaci trenutno loši, isto tako ima ljudi, koji počinju da shvataju benefite vežbanja - rekla je ona.

Poznato je da usled fizičke neaktivnosti, dolazi do zdravstvenih smetnji, a profesorka kaže da se danas sve više deca susreću sa oboljenjima i deformitetima leđa.

- Čovek po prirodi mora da se kreće. Samim tim, koji vid fizičke aktivnosti zavisi isključivo od individualnih potreba i afiniteta. Neko voli mirnije treninge, neko treninge u prirodi. Čovek treba da se prilagodi sebi, ali to ne znači da treba da isključi i druge programe. Nama apsolutno treba pokret i fizička aktivnost kao takva. Kako odrasli, tako i deca imaju velikih problemima sa leđima, jer zbog slabijeg kretanja, javljaju se određeni deformiteti - objasnila je Tamara Ratković u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Pored toga što je zdrava, fizička aktivnost doprinosi i razvoju mentalnog zdravlja.

- Potrebno je vežbati najmanje dva puta nedeljno. Ukoliko ste vezani za kancelarijski posao, svako na 40 minuta može da ustane, napravi kafu ili da se protegne. Takođe, može da uradi neke obične čučnjeve, 15 ili 20 puta. Tako će pokrenuti cirkulaciju limfi, pa je i to već bolje, znači pokrenuće svoje telo - dodaje profesorka.

Na pitanje da li je dobro piti kafu pre treninga, profesorka je odgovorila:

- Kofein ne možemo da isključimo da je loš, ali isto tako ne možemo da kažemo da rešava sve naše probleme, jer bi u tom slučaju mi bili veoma mršava nacija. Umerenost je najvažnija. Nekome će značiti dve šoljice, nekome jedna, sve zavisi od fizičke i zdravstvene predispozicije čoveka - rekla je ona.

Profesorka je odgovorila i na pitanje koliko je nedeljno zdravo izgubiti kilograma.

- Opet je individualno, zavisi od metabolizma i kako neko gubi kilograme. Ja nisam za jo-jo efekat dijeta, gde za dve nedelje skinete četiri kile, a onda rešite problem do odlaska na more, a onda posle mora dobijete šest. Lagano gubljenje težine od pola kilograma do kilo nedeljno, zavisnosti pod kakvim ste režimom i da li trenirate neko vreme ili ste tek počeli. Nije baš upitno da skinete veliku količinu kilograma i krenete sa intenzivnim treninzima, treba da bude umereno, ali i da navike vežbanja i ishrane postanu svakodnevna. Vežbanje je higijena tela – dodala je.

Svetska zdravstvena organizacija je fizičku neaktivnost smestila na četvrto mesto rizičnih faktora, koje uzrokuju smrt u svetu.

Istraživanja su pokazala da je 48 odsto muškaraca i 52 odsto žena, fizički nedovoljno aktivno. Čak 90 odsto neredovno vežba i nisu aktivni više od pet dana u sedmici. Više od 42 miliona dece u svetu ima prekomernu telesnu težinu, a procenjuje se da bi ih do 2025. godine, moglo biti i čak 70 miliona.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Profesorka Tamara kaže da je to i na nivou države, kako bi se ove brojke mogle smanjiti, najbolji način je promovisanjem zdravlja na račun bavljenja fizičkim aktivnostima.

- Treba promovisati da brza hrana nije dobar izbor, već da se okrenemo kuvanju hrane, to je jedna od stvari. Druga bitna stvar je uključivanje Ministarstva sporta, generalno tu treba da povećavamo nivo naše nacije po pitanju zdravlja, a i na taj način fondove zdravlja rasterećujemo, jer će tada biti više zdravih ljudi, nego bolesnih - kaže Ratković i dodaje ne postoji razlog da se ne bavite fizičkom aktivnošću, već da su u suštini to samo izgovori.

Zadnjih desetak godina aktuelne tehnike vežbanja kod nas su pilates i joga, ali kao pandan tome se javljaju razni kardio intenzivni treninzi. Profesorka smatra da je neophodno znati, tokom tih treninga šta treba raditi.

- Potrebno je da se vodi računa šta radimo, da se pazi na smirivanje duše i tela. Kada gledamo pre 20 godina i danas, nije se govorilo o faktoru disanja i koliko je dah važan. Takođe, nije se pričalo o svesnosti, da kada izvodite neku vežbu, ne treba da gledate televiziju i pratite dešavanja u svetu, već da morate biti fokusirani na sebe i svesni u svakom momentu, gde su vaša ruka i telo u odnosu na prostor, traku ili mašinu na kojoj radite - rekla je ona i dodala:

- Druga stvar, da se telo koristi kroz tri dimenzije, tako da se manje akcenat stavlja na rad sa mašinama, iako su one i dalje tu. Pilates, joga, bodi art su smireniji programi, koji vode računa o jačanju tog centralnog dela tela, dok ovi visoko inntenzivni programi daju kardio momenat ljudima da se oznoje. Mada se i na pilatesu ljudi, jako dobro znoje, to znaju posebno vrhunski sportisti .

Prema njenim rečima, Novak Đoković je pokazao da fizička sprema, glava i duh pobeđuju.

Ostavite komentar