Sve o GOJAZNOSTI i kako da joj kažete ZBOGOM ZAUVEK

Ne samo da punije osobe imaju problem prilikom nalaženja garderobe, gojaznost je izazivač i brojnih zdravstvenih komplikacija. Direktni je okidač bolesti krvnih sudova srca, hipertenzije, moždanog udara, dijabetesa, malignih i mnogih drugih oboljenja.

Rezultati istraživanja koje je pred pandemiju sproveo Republički zavod za statistiku u saradnji sa Institutom za javno zdravlje 'Dr Milan Jovanović Batut ukazuju na to da je u Srbiji svaka peta osoba gojazna, a svaka treća na putu da to postane.

Koji su faktori rizika za nastanak gojaznosti i uticaj gena?

Kada govorimo o gojaznosti, važno je naglasiti da je to oboljenje koje nastaje kao posledica unošenja viška hranljivih materija, zbog čega dolazi do prekomernog taloženja masnog tkiva u organizmu. U najvećem broju slučajeva je posledica povećanog unosa hrane, a u malom procentu (0,5-5%) sekundarna, tj. posledica nekih drugih bolesti i stanja. 

Postoji i genetska predispozicija za nagomilavanje kilograma, ali usko je povezana sa ishranom. Prevelik unos kalorija praćen nepoželjnom kombinacijom namirnica (prosti ugljeni hidrati kombinovani sa koncentrovanim mastima ili koncentrovanim proteinima), nedovoljna fizička aktivnost, socijalni faktori (cena namirnica), prekid pušenja, alkohol, neki lekovi, trudnoća, menopauza, predškolsko doba i adolescencija, predstavljaju faktore rizika za nastanak gojaznosti.

Foto: Pixabay.com

Kako pandemija utiče na gojaznost?

Od samog početka pandemije je poznato da gojaznost predstavlja rizik za težak oblik infekcije koronavirusom i prolongirani postkovid sindrom.

Prinudna izolacija, povećani stres, smanjena fizička aktivnost, online nastava, predstavljaju faktore rizika za nastanak epidemije gojaznosti kod mladih kojima to nije prirodno stanje. Sve ovo može da se projektuje i na odraslu populaciju koja je izložena brojnijim faktorima rizika kao što su sedenje i rad od kuće, nemogućnost odlaska kod lekara, traženje utehe u hrani.

Koji su uzroci gojaznosti i komplikacije?

Uzroci gojaznosti su različiti - način ishrane, fizička neaktivnost, endokrini, nasledni, socijalni, psihološki i mnogi drugi.

Alarm treba da nam bude nepoželjna promena izgleda tela. S obzirom na to da gojaznost nekad dolazi tiho i vrlo neprimetno (po 1-2 kilograma mesečno), simptomi nastaju diskretno i posledica su prvenstveno povećanog opterećenja koštano-mišićnog sistema (brže zamarenje pri radu, bolovi u zglobovima nogu pri kretanju).

Foto: Pixabay.com

Komplikacije gojaznosti su višestruke i mogu dovesti do kardiovaskularnih oboljenja, metaboličkih poremećaja, respiratornih poremećaja, gastrointestinalnih komplikacija (naročito kalkuloza žučne kese), karcinoma, poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i oštećenja kože.

Zašto se kilogrami za nekog "lepe", a neko ima vitku liniju iako je gurman?

Važno je naglasiti da je broj masnih ćelija, odnosno sklonost ka gojaznosti genetički predisponirana, dok je način ishrane, i stil života uopšte, ono što određuje da li će ta predispozicija prerasti u manifestnu bolest. Najvažniji je, međutim, odnos između broja unetih i potrošenih kalorija. Ukoliko neko pojede više kalorija, a bude fizički aktivan i potroši ih, neće imati problem sa taloženjem masnoća.

Kako se računa i koji su tipovi gojaznosti? 

Gojaznost se najčešće utvrđuje preko indeksa telesne mase koji predstavlja odnos telesne mase i kvadrata telesne visine izraženog u metrima:

BMI > 25 kg/m2 - prekomerna telesna masa
BMI > 30 kg/m2 - mera prave gojaznosti

Foto: Pixabay.com

BMI > 25 kg/m2 označava prekomernu telesnu, masu dok je BMI > 30 kg/m2 mera prave gojaznosti. Stepen gojaznosti još uvek nije pravi parametar zdravstvene ugroženosti. Distribucija masnog tkiva je bolji pokazatelj zdravstvenog rizika nego BMI i na osnovu dela tela gde se dominatno taloži masno tkivo, gojaznost se deli na:

1. Androidnu, mušku, ili jabuka-gojaznost
2. Ginoidnu, žensku, ili kruška-gojaznost

Androidni tip gojaznosti predstavlja znatno veći rizik jer je udružen s nizom bolesti i stanja, kao što su dijabetes, hipertenzija, rana ateroskleroza, sindrom X i maligne bolesti. Najznačajnije kardiovaskularne komplikacije su bolesti krvnih sudova srca, srčana slabost, arterijska hipertenzija, moždani udar i oboljenje perifernih krvnih sudova. 

Prevencija gojaznosti

Primarna prevencija u lečenju gojaznosti se zapravo odnosi na sprečavanje nastanka bolesti u pacijenata sa graničnim indeksom telesne mase i podrazumeva modifikaciju stila života i eventualnu primenu farmakoloških sredstava. Promena životnog stila obuhvata svakodnevnu fizičku aktivnost uz redukciju telesne mase.

Fizičku aktivnost bi trebalo uvoditi postepeno uz obaveznu proveru kardiovaskularnog statusa pre vežbanja. Individualno podešen program aktivnosti uključuje 30 do 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno (50 do 70% maksimalnog srčanog pulsa) sa postepenim uvođenjem, najmanje 5 dana nedeljno.

Kako i koliko će vežbati zavisi od mogućnosti i želje svakog pacijenta, ali su optimalne kontinuirana šetnja, plivanje, vožnja biciklom, laka aerobna gimnastika. Osobe bez kontraindikacija mogu da imaju i intenzivan aerobni trening u trajanju od 75 min sedmično.

Osnovni principi i savremene tehnike lečenja gojaznosti

Očekivanja pacijenata u procesu mršavljenja često su nerealna. Većina ljudi želi da smrša iz kozmetičkih razloga i želi maksimalan gubitak kilograma u minimalnom roku uz najmanje napora i bez vežbanja.

Foto: Pixabay.com

Gubitak kilograma je težak i često zahteva mnogo pokušaja. Stoga, očekivanja pacijenata treba dobro usmeravati. Medicinske razlozi za gubitak težine su zasnovani prvenstveno na sprečavanju oboljevanja i umiranja, te smanjenju uticaja već postojećih bolesti povezanih sa gojaznošću, poput hipertenzije i dijabetesa na kvalitet života.

To se može postići umerenim nivoima gubitka kilograma, ako se gubitak kilograma održi. Bazični principi lečenja gojaznosti podrazumevaju promenu načina ishrane, fizičku aktivnost i psihološku podršku.

 

Ostavite komentar