Vaskularni hirurg objašnjava: Šta je ATEROSKLEROZA i koji su KLJUČNI FAKTORI koji doprinose stvaranju TROMBA u VENAMA?

Kardio-vaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji. Statistika kaže da će od 100 ljudi, čak 52 će umreti od posledica ateroskleroze.

Profesor doktor Đorđe Radak, vaskularni hirurg i direktor bolnice "Euromedik", u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 objašnjava šta je ateroskleroza, kako je prepoznati na vreme i koji ključni faktori doprinose stvaranju tromba u venama?

- Ateroskleroza je sa jedne strane, fino prirodno oboljenje. Mi smo svi programirani da imamo kad-tad aterosklerozu. Postoji jedan set gena, koji zapravo svojom ekspresijom dovode do razvoja ateroskleroze. Ateroskleroza postaje jedna opasna teška stvar u nekim slučajevima kada dođe do kraja. Kada ta suženja koje ona izaziva na krvnim sudovima postanu značajna da to sprečava ishranjenost mozga, srca, perifernih organa, ruku, nogu i onda dolazi do infarkta, šloga ili gangrene, to je ono što treba sprečiti. Ona je deo našeg života. Sve više shvatamo da postoji čitava jedna grupa bolesti, koje se zasnivaju na jednoj stvari, koja se ranije uopšteno nazivala metabolički sindrom. Pojava masne jetre, povišeni holesterol, ateroskleroze, demencija, oboljenje zglobova, sve su to fine degenerativne bolesti, koje su povezane sa posebnim setovima gena, a platforma za to je taj metabolički sindrom - kaže prof. dr Radak i objašnjava da kod nas reč ateroskleroza još uvek nije prihvaćena.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

- Mi nismo uspeli da tu reč prihvatimo. U Srbiji kad kažete ateroskleroza, to u odnosu na infarkt mozga ne znači ništa. Ona je u stvari podloga, koja dovodi do njega. To je stadijum, kada neko zna da ima aterosklerozu, treba da se prilagođava načinu života i treba da sprečava dalje napredovanje bolesti, koja je normalni deo starenja, ali postoje povremeno jako opasna - dodaje.

- Nije dovoljno poznato da ateroskleroza na bubrežnim arterijama pokreće razvoj povišenog pritiska, kao i da na arterijama koje ishranjuju naše organe u abdomenu organa za varenje dovodi do problema sa varenjem. Treba shvatiti da je to sistemski poremećaj koji može da da sve moguće probleme koji se obično vezuju za starenje, a prerano pojavljivanje ovih problema se vezuje za jedan širi kontekst.

Faktori rizika na one na koje možemo i ne možemo da utičemo

- Ne možemo da utičemo na gene, ali možemo da utičemo na ekspresiju gena. Potrebno je da čovek bude aktivan, da ne puši, da ne uvodi sebe u nepotrebni stres. To je ugrubo prevencija svih ovih bolesti. 

Doktor ističe da postoji akutni i hronični stres

- Izloženi smo stresu koji traje beskrajno i stalno je prisutan na ulici, poslu, drugim mestima. Mi smo kultivisani oblici homosapijensi koji moraju da se prilagođavaju monetarnim, političkim i socijalnim događajima i to je zapravo ta škola koja nas uvodi u to da budemo programirani. To obično izaziva napetost u organizmu i promenu odnosa simpatikusa koji kaže napadni ili beži i parasimpatikusa koji kaže lezi, odmori se, opusti se. Naš problem je to što taj parasimpatički deo ne uključujemo dovoljno , kao i hormone stresa koji su pozitivni. Ako to traje previše onda se naši depoi tih parasimpatičkih, smirujućih obrazaca istroše i više nismo u stanju da reagujemo kako treba - kaže doktor Radak.

Prof. dr Radak objašnjava važnost i razumevanja razlika između arterijskog i venskog cirkulacijskog sistema, kao i potrebu za vežbanjem i fizičkom aktivnošću za održavanje zdravog venskog sistema.

- Arterijski sistem nosi krv bogatu kiseonikom iz srca do tkiva, dok venski sistem vraća krv sa otpadnim produktima metabolizma nazad prema srcu. Ova dva sistema imaju različite funkcije i karakteristike.

Foto: Freepik.com

Venski sistem i tromboza

- Spor protok i nizak pritisak u venskom sistemu čine ga podložnijim trombozi (stvaranju krvnih ugrušaka). Važno je da ljudi budu svesni rizika povezanih s venskom cirkulacijom, posebno ako provode puno vremena u sedećem položaju ili imaju druge faktore rizika.

Značaj fizičke aktivnosti

- Kretanje, šetnja, plivanje i druge oblike fizičke aktivnosti poboljšavaju cirkulaciju u venama. Aktivnost mišića igra ključnu ulogu u vraćanju venske krvi prema srcu. Prenaglašavanje i nepropisno izvođenje teških vežbi, kao što je dizanje tegova ili bodibilding, može podići pritisak u grudnom košu i usporiti vensku cirkulaciju. Treba biti oprezan i pridržavati se pravilnih tehnika kako bi se izbegle neželjene posledice. Održavanje ravnoteže između arterijskog i venskog cirkulacijskog sistema, kao i redovna fizička aktivnost, igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja i sprečavanju problema povezanih s cirkulacijom.

Foto: Freepik.com

Ključni faktori koji doprinose stvaranju tromba u venama

- Stagnacija krvi, ili usporena cirkulacija, može povećati rizik od tromboze. To se obično dešava kada se krv ne kreće dovoljno brzo kroz vene, što može biti posledica dugotrajnog sedećeg stava ili nepokretnosti. Hiperkoagulacija se odnosi na povećanu sposobnost krvi da se zgrušava. Osobe koje su sklone hiperkoagulaciji imaju veći rizik od stvaranja krvnih ugrušaka. Naravno, genetika igra važnu ulogu u sklonosti pojedinaca ka stvaranju venskih tromba. Postoje genetski faktori koji mogu povećati rizik od tromboze, i otkrivanje ovih faktora može biti od velike koristi u identifikaciji osoba koje su podložne ovim problemima.

Antikoagulaciona terapija

- Osobe s visokim rizikom od tromboze, posebno one s genetskim predispozicijama, mogu biti kandidati za dugotrajnu antikoagulacionu terapiju. Antikoagulanti su lekovi koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka i mogu pomoći u očuvanju zdravlja. Razumevanje ovih faktora i genetskih predispozicija za trombozu može pomoći u identifikaciji ljudi s visokim rizikom i omogućiti im preventivne mere, uključujući korišćenje antikoagulanata ili promenu životnih navika kako bi se smanjio rizik od tromboze.

 

Lečenje različitih vaskularnih problema

- Začepljenje karotidnih arterija može povećati rizik od moždanog udara. Moderne vaskularne procedure omogućavaju neinvazivno uklanjanje ovih začepljenja, čime se smanjuje rizik od moždanog udara i vaskularne demencije - kaže doktor i objašnjava da se može sprečiti vaskularna demencija:

- Održavanje zdravlja krvnih sudova, uključujući karotidne arterije, može imati pozitivan uticaj na sprečavanje vaskularne demencije. Očišćene i zdrave arterije mogu osigurati adekvatan protok krvi u mozak. Aneurizme predstavljaju ozbiljan vaskularni problem. Moderne medicinske tehnike omogućavaju neinvazivno otklanjanje aneurizmi ili njihovo praćenje kako bi se sprečile potencijalno opasne situacije.

Nove dijagnostičke metode 

- Napredak u vaskularnoj medicini uključuje korišćenje neinvazivnih dijagnostičkih metoda, kao što su snimanje, koje su precizne, sigurne i brze. Ovo omogućava brzu i preciznu identifikaciju vaskularnih problema. Važno je da se ljudi informišu o ovim dostupnim mogućnostima i potraže medicinsku pomoć kad je to potrebno. Prevencija i rano otkrivanje vaskularnih problema igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja i smanjenju rizika od ozbiljnih komplikacija - zaključio je dr Đorđe Radak u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Ostavite komentar