Neko je MORAO DA PRIMETI da dečak ima PROBLEM: PRIMERNI ĐACI nikad NISU TEMA, uvek oni sa SLABIJIM OCENAMA

Prosveta zanemela, ali se i podelila. Pojedini sindikati u obrazovanju najavili su da će danas obustaviti rad i tako podeliti tugu i bol sa porodicama nastradalih. Drugi su rekli da neće ostaviti svoje đake i da ih niko neće naterati da ne održe čas. Da li je revolt dela prosvetara opravdan? To su danas u „Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za Anu Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija i Dragana Filipovića, načelnika Školske uprave za grad Beograd.

Kako je rekao Dragan Filipović, kada je reč o beogradskim školama, juče je održan sastanak sa direktorima, pre svega osnovnih škola koje su planirale obustavu, razgovarali su i poslali im dopis da ispoštuju Zakon o osnovnom obrazovanju u kojem se kaže da mora da se obezbedi minimum procesa rada.

 

- Zašto? Zato što govorimo o učenicima prvog ciklusa, od 1. do 4. razreda u kojima postoji produženi boravak i ako roditelji rade škola mora da prihvati decu. Ono što je sigurno je da je u svim školama organizovano dežurstvo u tom smislu, direktori su uspeli i u onim školama gde su zaposleni potpisali da će potpuno obustaviti rad da sa predstavnicima sindikata, nastavničkim većem ili štrajkačkim odborom dogovore da se obezbedi taj minimum procesa rada  - rekao je Filipović.

- Ono što nas je noćas zateklo u Mladenovcu dovelo je do toga da smo na vezi sa školama u Mladenovcu i dogovor je da škole pređu na onlajn nastavu danas, jer nismo znali kada će biti uhapšen ubica.

Deci je bolje u školi

Kako je rekao Filipović, pametnije je da deca idu u školu jer su slobodnija da razgovaraju kada su u grupi, pogotovo kada sa njima razgovara nastavnik ili neko iz stručne službe škole.

Foto: Printscreen TV K1

- Kroz vođeni razgovor dete je slobodnije jer se ohrabre da kažu šta misle kada neko od vršnjaka nešto kaže ili pita. Mislim da treba poslati decu u škole. Sve u smislu bezbednosti funkcioniše, ali desilo se pre dva dana da je učenik nosio ranac i ušao u školu kao i svakog drugog dana. To je bila uobičajena situacija, to ne možemo nikako da izbegnemo. Deca moraju da uđu u školu. Da li ćemo pretresati svako dete? To inače ne smemo da radimo - rekao je on.

Dodao je da je i sam roditeljl i da mora da razume i roditelje, jer oni ne znaju šta pre da urade.

- Ja sam sinoć doživeo to da me zove nastavnica klavira mlađe ćerke koja pohađa muzičku školu i kaže mi: Mislim da je pametno da dete pošaljete kod nas, radićemo prilagođen program, neće se pevati, ali ćemo imati aktivnosti na klaviru. Kada vam da tu informaciju da je bolje da dete dođe u školu- prijalo mi je ohrabrenje s njene strane, iako sam 20 godina prosvetni radnik. Osetio sam se komotnim da kažem: Dobro ćero, kreni. Mislim da je pogrešno dete samo ostaviti kod kuće, čitaće vesti a u školi će biti sa drugarima, međusobno će da razgovaraju, tu je nastavnik koji će da vodi taj razgovor. Moramo da naredni period posvetimo priči sa učenicima. Mi ne možemo samo da presečemo i kažemo danas radimo novu lekciju, a vidimo da su deca potištena i da im je potrebna pomoć - rekao je načelnik Školske uprave za grad Beograd.

Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija rekla je da su svi nastavnici i profesori bili zatečeni.

- Nije nam bilo jasno zašto se juče dolazi u školu jer su svi bili zatečeni. Danas nije štrajk već obustava rada. Sam razlog obustave je drugačiji, nije ovo štrajk. Teško je jer su deca potpuno neupotrebljiva, a ja radim u gimnaziji. Svi su toliko potrešeni, učinioca je posle odmora najglasnije mesto na svetu, a sada uđete kad ono muk, svi sede na svojim mestima - rekla je.

Dimitrijević je dodaoa da je juče uglavnom razgovarano sa đacima o svemu što se desilo.

Foto: Printscreen TV K1

- Neko je želeo da razgovara, a bilo je dece koja nisu mogla više da slušaju i pričaju već su želela da imaju nastavu. Mi smo se dogovorili da pratimo decu, ono kako se oni osećaju. Neki su želeli da pričaju, drugi da skrenu misli. Slušali smo njih i tako smo se ponašali. Iako su oni veliki i zreliji od osnovaca, vrlo jasno su pokazali da su se uplašili za sebe, da se ne osećaju bezbedno, neke devojčice su plakale. Deca su otvorena, hoće da razgovaraju, to je kao neka grupna terapija. S druge strane, roditelji su izbezumljeni. Vide dete koje stavlja ranac na leđa i kaže: Ćao vidimo se, a prva pomisao roditelja je: Valjda se vidimo. Niko nije pametan šta je najbolje. Niko ne zna. 

Roditelji i nastavnici da budu partneri

Filipović je rekao da su nastavnici, učitelji i profesori u svojim karijerama imali situacije u kojima je neko od učenika preminuo.

- Tada smo morali da kao odeljenske starešine i nastavnici istupimo ispred te dece. Morate naći metod, a tome vas niko ne uči. To ili znate da uradite ili ne. Moram da pohvalim nastavnike OŠ „Vladislav Ribnikar“ jer su ostali sa svojim učenicima u trenutku pucnjave, jer je dobro da deca nisu počela da beže i trče po školi. Drago mi je što neka deca nisu ni znala šta se desilo, što su nastavnici bili pribrani da im ne kažu šta se dešava. Iskreno se nadam da se nikada više ovo neće ponoviti. Moramo biti partneri sa roditeljima i moramo mnogo da radimo. Pre svega da osmislimo plan za prihvat svakog deteta, pogotovo u Ribnikaru.

Teško da problem kod deteta može da se ne primeti

Ana Dimitrijević je rekla da je teško da se ne primeti problem koje neko dete ima. 

- Postoji naravno mogućnost da se u nekim specifičnim situacijama to ne primeti. Međutim, neverovatno mi je da niko iz okruženja tog dečaka, počev od roditelja pa preko čitavog obrazovno-vaspitnog sistema: od vrtića, osnovne škole, muzičke, škole glume, karatea – niko nigde nije primetio. Primetili su sigurno njegovi drugovi, deca to najbolje primete. Majka jedne devojčice iz škole čiji je snimak juče preplavio mreže kazala je da su tom dečaku svi udovoljavali, da je bio razmažen i da nije tačno da se s njim nije razgovaralo. Ako se stalno razgovaralo to znači da je bilo potrebe da se s njim razgovara. Ostavljam mali procenat verovatnoće da je moglo da promakne. U svom bolu ta žena je rekla sve, i to da je dečak bio situiran, da je putovao. Kada ste u školi, ti primerni đaci nikada nisu tema, već uvek oni koji imaju slabije ocene, neopravdane ili naprave neki eksces - ocenila je Dimitrijević.

On je objasnila da dete koje ima neopravdane ili dva keca, to nije problematično dete, jer to što ima dva keca to znači da ne uči i ako ima neopravdane najčešće znači da kasni.

- Kečeve će da popravi, prestaće da kasni... To su normalne stvari u školskom životu. Ne znam šta da mislim, neko je morao da primeti da u tom detetu postoji neko nezadovoljstvo, promena u ponašanju, devijantnost neka. Roditelji nisu voljni da to prepoznaju ali neko iz okruženja je morao da to prepozna. Možda je on mislio da nije dovoljno dobar  - rekla je Dimitrijević.

- Kada dobar đak uradi nešto ili ima neki komentar vi ćete to zanemariti, ali ako ga ima loš đak-obratićete pažnju i to je jako pogrešno - kazala je Ana Dimitrijević.

Ona je naglasila da ne znači da dobar učenik nema probleme, štaviše.

- U mojoj praksi sam imala više dece sa problemom koji su izuzetno dobri đaci u odnosu na one osrednje ili loše, jer oni su bili opušteni u odnosu na školu, imali socijalni život i družili se. Ne kažem da treba svi da imaju trojke i da uživaju u životu, nije to poenta, nego da su odlikaši često preopterećeni. Sama su ta deca prema sebi stroga ili kod kuće imaju taj pritisak. Oni su uvek spremni, uvek imaju svaku knjigu ili olovku viška. To su deca koja grizu svoje obraze iznutra, grebu svoje šake, vidite da su preopterećena. Vi svašta vidite, pozovete roditelje i oni kažu: Ona je uvek bila ambiciozna. Ili: Škola je najvažnija, njen otac je doktor nauka. Šta vi tu da radite, skrenuli ste roditelju pažnju. To je do vas.

Šta se događalo u sredu?

Načelnik Školske uprave za grad Beograd, rekaoje da ga je u sredu pozvala direktorka OŠ „Vladislav Ribnikar“ u 8.52, objašnjavajući da je to uobičajeno kada se u školi nešto desi.

Foto: TANJUG/ ZORAN ŽESTIĆ/ bg

- Direktor obaveštava mene ili nekoga od prosvetnih savetnika. Na telefon me je dobila i kazala da imaju pucnjavu u školi i da je povređen radnik obezbeđenja. Ja sam odmah pozvao ministra, pomoćnike, kabinet, a direktorka je obavestila policiju. Ja sam u 9.10 bio ispred zgrade škole i policija je već bila na terenu. Predstavio sam se policiji i kazao da sam na vezi sa ministrom. Zbog uviđaja nisam mogao da uđem, i policajci nisu davali nikakvu informaciju. Čuo sam se sa ministrom koji je kazao da ima informacije, da dolazi, kao i ministarka zdravlja i ministar policije. Ministri su ušli, dogovarali plan sa kolegama iz Ministarstva zdravlja koju će podršku dati našim stručnim službama, bile su tu ekipe Hitne pomoći. Znalo se šta se desilo ali nije bilo zvaničnih objava - kazao je Filipović.

Odmah tog dana imali su radni sastanak za dalje korake, pre svega u pružanju podrške i pomoći deci i nastavnicima ove ali i ostalih škola.

- Dogovoreno je na sastanku na kom su bili prisutni predstavnici zdravstva, psihijatri i psiholozi, kolege iz sektora za nasilje, prosvetni savetnici, direktor škole, pedagog i psiholog škole Vladislav Ribnikar da se uradi plan aktivnosti za ponedeljak. U ponedeljak će određeni broj prosvetnih savetnika iz zdravstva i sektora za nasilje biti prisutni u školi. Učenici Ribnikara pohađaju i druge škole – baletsku, muzičku, pa ćemo i tamo sprovesti taj plan. 

Filipović je istakao i da su sa direktorkom OŠ „Vladislav Ribnikar“ non-stop bili na vezi.

- Kosta K. nikada nije imao problem s vršnjačkim nasiljem, odnosno ni škola ni mi nemamo takvu prijavu, a nije je bilo ni u osnovnoj ni u muzičkoj školi koju je pohađao. U subotu je imao čas harmonike najnormalnije. Odeljenski starešina je kazala da je to funkcionalna porodica, da je sve uvek bilo u redu, da nije bilo nikakvih problema. Kada je dete dobro manje na njega obraćamo pažnju. Ako nastavnik na nešto ukaže, moramo da delujemo zajedno sa roditeljima. Roditelj mora da prepozna dobru nameru nastavnika ili odeljenskog starešine. Kada upozorimo na neko ponašanje koje nije uobičajeno da ne kažu on/ona je ambiciozna.

Mi primećujemo nešto, dajte da sednemo, da uključimo i stručnu službu.

- Kada pitamo da li dete uzima lekove ili psihoaktivne supstance, neretko od roditelja dobijemo odgovor: Hoćete da kažete da je moje dete narkoman? Iskreno se nadam da će roditelji iz ove strašne tragedije shvatiti da moraju postati partneri nastavnicima, i obrnuto - rekao je Filipović.

Bilo je pet ili šest incidenata u drugim školama

Načelnik Školske uprave za grad Beograd kazao je i da su se juče u pet ili šest škola dešavali incidenti.

- U školi „Ruđer Bošković“ nije bilo ubadanja već je reč o posekotini nožem. Čekamo izveštaj o preduzetim merama. Učenica nije đak te škole, bivša je učenica - kazao je Filipović i objasnio situaciju u vezi sa privatnim obezbeđenjem u školama:

- Roditelji plaćaju privatno obezbeđenje, to je bio slučaj i u „Ribnikaru“. Imamo školske policajce ali nema ih dovoljno da obezbede svaku školu. Savet roditelja donosi odluku o privatnom obezbeđenju, to je preporuka ministarstva.  Školski policajci rade u nekoliko škola, obilaze reon. Svakog avgusta imamo dogovor sa policijskim stanicama kako će početi nova školska godina i kako ćemo se organizovati - koji pripadnik MUP-a će biti zadužen za koju školu. Ministarstvo zdravlja i prosvete rade na izmeni propisa koji podrazumevaju kontrolu na psihoaktivne supstance za učenike srednjih škola i ministara je naložio da se ta kontrola radi i kod učenika sedmog i osmog razreda osnovne škole. Imamo radne grupe koje rade na izmeni tih propisa.

Mala matura - kome su sada važne ocene?

Dragan Filipović, načelnik Školske uprave za grad Beograd, kazao je da završni ispit mora da održi.

- Osnovno obrazovanje je obavezno. Prema Zakonu završni ispit dokaz je da je završeno osnovno obrazovanje. Da li će se menjati nešto u kalendaru ne zna se. Ako bi se to desilo, mora da se donese mnogo mera i izmene pravilnika koje bi eventualno dovele do neke promene.- zaključio je Filipović

 

 

Ostavite komentar